Ко другом јаму копа, сам у њу пада
Лов ловио шећер Симеунө
Око двора Челебије Јове,
Лов ловио љетни дан до подне,
Излазила Јованова сека
У свој бостан са ибриком златним, 5
Те заљева свакојако цвјеће,
И за њоме танка робињица,
Своје руке под пас подвијаше,
Са својим се срцем разговара:
„Срце моје, врло ти си боно! 10
„Да од бола, неби ни жалила,
„Већ од јада, од невјесте моје,
„Сад ће братац из чаршије доћи,
„Па ће рећи; „камо моја сека?“
Она ће му тио говорити: 15
„„Ено ти је, и не било ти је!
„„Ено ти је на горњем чардаку,
„„Ђе ти љуби шећер Симеуна.“
„А тако ми Бога великога!
„Нијесам га никад ни виђела, 20
„А камо ли да сам пољубила.
А то Симо и слуша и гледа,
Па прескочи високо стоборје,
Па говори шећер Симеуне:
„А дјевојко, жива мајци била! 25
„Дај ми цвијет из бостана твога?"
Кад то зачу Јованова сека,
Она бјегну у бијеле дворе,
Ал' говори шећер Симеуне:
„А дјевојко, жива мајци била! 30
„Жив ти брата, а покој ти мајци?
„Дај ми цвијет из бостана твога?"
То се њојзи од ино не може,
Већ говори танкој робињици:
„Робињице, по Богу сестрице! 35
„Јест ме туга и на срцу страх ме,
„Да свог малог брата не изгубим,
„Ускини му босиjок цвијећа,
„Баци му га на ново стоборје.“
Савија се танка робиница, 40
Ускиде му босиjок цвијећа,
Те му баци на ново стoборје,
Оде Симо у нову чаршију,
Сусрете га челебија Јово,
Овако је њему говорио: 45
„Курвин сине, Шећер Симеуне!
„Одкуд цвијет из бостана мәға?"
Ал' говори Шећер Симеуне:
„Ја лов ловим око двора твога,
„Ја лов ловим љетни дан до подне, 50
„Излазила твоја мила сека,
„Излазила у бостана твога,
„И за њоме танка робињица,
„У руци јој од злата ибрика,
„Те заљева свака цвијећа, 55
„Своје руке под пас пoдaвила,
„Са својим се срцем разговара:
„„Срце моје, врло ти си боно!
„„Да од бола, не би ни жалила,
„Већ од јада невјестице моје; 60
„„Сад ће братц из чаршије доћи,
„„Па ће рећи: „камо моја сека?"
„„Она ће му тио говорити:
„„Ено ти је, и не било ти је.
„„Ено ти је на горњем чардаку, 65
„„Ђе ти љуби Шећер Симеуна.“
„„А тако ми Бога јединога,
„„Није сам га никад ни виђела,
„„А камо да сам га љубила.“
„Ја прескочи виско стоборје, 70
„Па ја велим твој милој секи:
„О дјевојко, жива мајци била!
„Дај ми цвијет из бостана твога.“
„Кад то зачу твоја мила сека
„Она бјегну у бијеле дворе, 75
„А ја велим твојој Милој секи:
„„Жив ти братац, а покој ти мајци,
„„Дај ми цвијет из бостана твога.“
„Говорила твоја мила сека:
„„Робињице, по Богу сестрице, 80
„„Јест ме туга, а на срцу страх ме,
„„Да свог милог брата не изгубим.“
„Савила се танка робињица
„Искиде ми стручак босијока,
„Баци ми га на ново стоборје.“ 85
Све му каза што је и како је,
Оде Симо у нову чаршију,
Јово оде двору бијеломе,
Па говори својој вјерној љуби:
„В'јерна љубо, камо моја сека?" 90
„Ено ти је, и не било ти је!
„Она љуби шећер Симеуна.“
Оде Јово на горње чардаке,
Ал' му сека итар везак везе,
Ђерђефом је лице заклонила, 95
Сузе рони низ бијело лице,
Говори јој челебија Јово:
„Што је теби? моја мила секо!
„Ал' је теби понестало свиле?
„Ал' је теби понестало злата? 100
„Ал' ти немаш платна бијелога?
„Али' ти се на ум пало удат?“
Сека шути, ништа не говори,
Ал се Јово свему осјетио,
Своју милу секу удомио, 105
А невјерну погубијо љубу,
Па се и он другом оженио.
