* * *
[Коња јаше младо нежењено]
Коња јаше младо нежењено,
коња јаше кроз гору зелену,
па се нема с кога разговори.
Разговара сас доброга коња:
„Давур, ђого! Давур, добро моје! 5
Ге ми бе’мо синоћ на конака,
туј ни лепа домаћица беше!
Она лепа, ћера још полепа,
А ја јунак коња да напојим.
Сретосмо се низ тесни сокаци, 10
сокак тесан, а ја јунак бесан,
сави коња, пољуби девојку.
Машим руку у њојну пазуку,
враг изнесе копчу на рукава,
прекину ју три низе дуката! 15
Сва и’ Бања за недељу брала,
а Паланка за пола годину,
Црна Река за црнога века –
ми два млада за годину дана.
|
|
Напомена
Певала: Цојка Динић, с. Жучковац.
Референце
Извор
- Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 195.
