* * *
[Konja jaše mlado neženjeno]
Konja jaše mlado neženjeno,
konja jaše kroz goru zelenu,
pa se nema s koga razgovori.
Razgovara sas dobroga konja:
„Davur, đogo! Davur, dobro moje! 5
Ge mi be’mo sinoć na konaka,
tuj ni lepa domaćica beše!
Ona lepa, ćera još polepa,
A ja junak konja da napojim.
Sretosmo se niz tesni sokaci, 10
sokak tesan, a ja junak besan,
savi konja, poljubi devojku.
Mašim ruku u njojnu pazuku,
vrag iznese kopču na rukava,
prekinu ju tri nize dukata! 15
Sva i’ Banja za nedelju brala,
a Palanka za pola godinu,
Crna Reka za crnoga veka –
mi dva mlada za godinu dana.
|
|
Napomena
Pevala: Cojka Dinić, s. Žučkovac.
Reference
Izvor
- Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 195.
