Коран глава 71
| ← | КОРАН | → |
Дато у Меки. — 29 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.
1. Ми посласмо Ноја к његову народу и рекосмо му: Иди опомени свој народ прије него јадовита казна слети на њега.
2. Ноје рече: О народе мој! ја долазим да вас отворено опоменем.
3. Клањајте се Богу јединому, бојте се њега, и слушајте мене.
4. Он ће збрисати ваше гријехе и оставиће вас да трајете до одређенога рока; јер када дође Богом одређени рок, нико га други не би могао задржати. Када бисте могли то разумјети!
5. Ноје за тијем узвикну Богу, и рече: Господе, звао сам свој народ к теби, ноћу и дању, али ја сам га звао, а он се одмаче још даље.
6. Када сам их год звао да се покају, да би им ти могао опростити, они затискиваху уши својим прстима и огртаху се својим одијелом; они и даље осташе у својој заблуди и надуше се охолошћу.
7. По том сам их звао. А по том опет отворено, да те поштују.
8. Ја сам им проповиједао јавно и тајно.
9. Ја им говорах: Просите опроштај у Господа; он врло радо прашта.
10. Он ће учинити да с неба падну обилате кише.
11. Он ће увеличати ваша богатства и број ваше дјеце; он ће вам дати вртова, он ће вам дати ријека.
12. Шта је вама те не вјерујете у доброту Божју?
13. Он вас је међу тијем створио под разнијем облицима.
14. Не видите ли ви како је Бог створио седмера небеса, сложена на слојеве и тако да једна друге обмотавају?
15. Он је установио мјесец да служи као свјетлост, и поставио је сунце да буде зубља.
16. Он вас је произвео из земље као биљку.
17. Он ће учинити да се у њу вратите и да из ње поново изиђете.
18. Он вам је дао земљу као простирку.
19. Да бисте по њој ходили по пространијем путовима.
20. Ноје узвикну Богу: Господе, ено их гдје се одмећу од мојега гласа и иду за онијем којих погибију богатства и дјеца само увеличавају.
21. Они су измислили противу Ноја велико злоковарство.
22. Њихови главари викаху им: Не остављајте своја божанства, не остављајте Веда и Сову,
23. Ни Јагута, ни Јаука ни Незра.[a]
24. Ти су идоли завели велики број, и само увеличавају заблуду злијех.
25. За казну њиховијех гријеха они су били потопљени, а по том стрмоглављени у ватру.
26. Они не могоше наћи заштитника противу Бога.
27. Ноје узвикну к Богу, и рече: Господе, не остави ни једнога циглога невјерника;
28. Јер, ако их будеш оставио, они ће заводити своје служитеље, и изродиће само безбожнике и невјернике.
29. Господе, опрости мени и мојој дјеци, вјернијем који уђу у мој дом, људима, женама које вјерују, и истријеби зле.
- ↑ Тумачи мисле да су то имена неколицине честитијех људи који живљаху између Адама и Ноја.