Koran glava 71
| ← | KORAN | → |
Dato u Meki. — 29 stihova.
U ime Boga blagoga i milosrdnoga.
1. Mi poslasmo Noja k njegovu narodu i rekosmo mu: Idi opomeni svoj narod prije nego jadovita kazna sleti na njega.
2. Noje reče: O narode moj! ja dolazim da vas otvoreno opomenem.
3. Klanjajte se Bogu jedinomu, bojte se njega, i slušajte mene.
4. On će zbrisati vaše grijehe i ostaviće vas da trajete do određenoga roka; jer kada dođe Bogom određeni rok, niko ga drugi ne bi mogao zadržati. Kada biste mogli to razumjeti!
5. Noje za tijem uzviknu Bogu, i reče: Gospode, zvao sam svoj narod k tebi, noću i danju, ali ja sam ga zvao, a on se odmače još dalje.
6. Kada sam ih god zvao da se pokaju, da bi im ti mogao oprostiti, oni zatiskivahu uši svojim prstima i ogrtahu se svojim odijelom; oni i dalje ostaše u svojoj zabludi i naduše se ohološću.
7. Po tom sam ih zvao. A po tom opet otvoreno, da te poštuju.
8. Ja sam im propovijedao javno i tajno.
9. Ja im govorah: Prosite oproštaj u Gospoda; on vrlo rado prašta.
10. On će učiniti da s neba padnu obilate kiše.
11. On će uveličati vaša bogatstva i broj vaše djece; on će vam dati vrtova, on će vam dati rijeka.
12. Šta je vama te ne vjerujete u dobrotu Božju?
13. On vas je među tijem stvorio pod raznijem oblicima.
14. Ne vidite li vi kako je Bog stvorio sedmera nebesa, složena na slojeve i tako da jedna druge obmotavaju?
15. On je ustanovio mjesec da služi kao svjetlost, i postavio je sunce da bude zublja.
16. On vas je proizveo iz zemlje kao biljku.
17. On će učiniti da se u nju vratite i da iz nje ponovo iziđete.
18. On vam je dao zemlju kao prostirku.
19. Da biste po njoj hodili po prostranijem putovima.
20. Noje uzviknu Bogu: Gospode, eno ih gdje se odmeću od mojega glasa i idu za onijem kojih pogibiju bogatstva i djeca samo uveličavaju.
21. Oni su izmislili protivu Noja veliko zlokovarstvo.
22. Njihovi glavari vikahu im: Ne ostavljajte svoja božanstva, ne ostavljajte Veda i Sovu,
23. Ni Jaguta, ni Jauka ni Nezra.[a]
24. Ti su idoli zaveli veliki broj, i samo uveličavaju zabludu zlijeh.
25. Za kaznu njihovijeh grijeha oni su bili potopljeni, a po tom strmoglavljeni u vatru.
26. Oni ne mogoše naći zaštitnika protivu Boga.
27. Noje uzviknu k Bogu, i reče: Gospode, ne ostavi ni jednoga cigloga nevjernika;
28. Jer, ako ih budeš ostavio, oni će zavoditi svoje služitelje, i izrodiće samo bezbožnike i nevjernike.
29. Gospode, oprosti meni i mojoj djeci, vjernijem koji uđu u moj dom, ljudima, ženama koje vjeruju, i istrijebi zle.
- ↑ Tumači misle da su to imena nekolicine čestitijeh ljudi koji življahu između Adama i Noja.