Коран глава 5
| ← | КОРАН | → |
Дато у Медини. — 120 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.
1. О вјерни! будите вјерни у вашим обавезама. Допуштено вам је да се храните месом стоке из које су састављена ваша стада; али немојте јести ствари о којим вам је учињена забрана у овим даљим стиховима Корана, ни дивљачи коју вам је забрањено убијати у лову, донде док сте обучени у хаџијско одело (ихрам). Бог рјешава како је њему драго.
2. О вјерни! Чувајте се да не нарушите освјећени мјесец; поштујте дарове и наките који се вјешају о жртве. Поштујте оне који се журе у дом Божји, да у њему траже милост и задовољство својега Господа.
3. Кад се вратите у свјетско стање, ви се можете одати лову. Нека вас на неправична дјела не наведе љутња спрам онијех који покушаваху да вас отуре од свете Богомоље. Боље је да се узајамно помажете у вршењу добара и побожности; али немојте се потпомагати у злу и у неправди, и бојте се Бога, јер су страховите његове казне.
4. Цркнуте животиње, крв, свињско месо, све оно што је убијено уз призивање другог имена осим имена Божјега; животиње удављене, премлаћене, убијене падом или ударцем рога; оне које је заклала нека дивља звјер, изузевши ако сте их очистили пуштањем крви; оно што је било заклано на олтарима идола; све вам је то забрањено. Немојте их дијелити испитујући стријеле, јер је то данас безбожност. Очајање чека оне који су се одрекли вашега вјерозакона; немојте се њих бојати, бојте се мене.
5. Сада сам довршио ваш вјерозакон и врхунац ставио мојим доброчинствима наспрам вас. Воља ми је била дати ислам вами за вјерозакон. Онај који попустивши глади, а без намјере да зло учини, буде преступио наше одредбе, тому ће се опростити, јер је Бог благ и милосрдан.
6. Они ће питати шта им је допуштено. Одговори им: Добре ствари допуштене су вам. Допуштен вам је плијен ловачких животиња које ви будете, као псе, обучили по науци коју сте примили од Бога. Једите што вам оне буду прибавиле призивајући име Бога. Бојте га се, јер је он брз да заиште рачун.
7. Сада вам је допуштено све што је добро; храна онијех који су примили Писма допуштена је вама, а ваша тако исто допуштена је њима. Допуштено вам је да се жените поштенијем кћерима вјернијех и онијех који су Писма примили прије вас, само ако им уздајете њихову награду. Чисто живите с њимам, чувајући се разврата и не узимајући наложница. Онај који изневјери своју вјеру изгубиће плод својих добријех дјела, и на другом свијету биће у броју несрећнијех.
8. О вјерни! Кад се спремите да Бога молите (да клањате) умијте образ и руке до лаката; утрите главу и ноге до пета.
9. Очистите се послије састајања са вашим женама; али кад сте болесни и на путу, пошто свршите ваше природне потребе, и кад будете имали посла са женом, ако немате воде, ситнијем и чистијем пијеском (прахом) отрите ваше лице и руке. Бог неће да вам наметне тешке дужности; али он хоће да вас учини чистијем и да до врхунца дигне своја доброчинства, како бисте му били благодарни.
10. Сјетите се дакле његовијех доброчинстава, и погодбе коју је он с вама закључио, кад ви изустисте ове ријечи: Ми смо чули и ми ћемо послушати (покорити се). Бојте се Бога, јер он зна унутрашњост ваших срца.
11. О ви који вјерујете! нека вас мржња не занесе да сврнете с праве стазе. Будите правични: правичност је близу побожности. Бојте се Бога, јер он познаје ваша дјела.
12. Бог је обећања учинио онијем који вјерују и који чине добра дјела; њихово ће бити опроштење и велељепна награда.
13. Они који не вјерују, и који лажима називају наше знакове, ти ће бити ватри завјештани.
14. О вјерни, сјетите се доброчинстава Господа. Кад неки људи бијаху ријешили да дигну своје руке на вас, Бог је одгурнуо њихове руке. Бојте се Бога; нека дакле правовјерни повјерења имају само у њему.
15. Бог прихвати савез дјеце Израиљеве. Ми из средине њихове произведосмо дванаест главара и Бог рече: Ја ћу бити с вама. Ако тачно узвршите молитву, ако уздајете милостињу, ако узвјерујете мојим посланицима, ако их успотпомажете, и ако Богу ушчините племенити зајам, ја ћу опрати ваша вријеђања и увешћу вас у баште орошене текућим водама. Онај који, послије овијех опомена, неће да вјерује, тај оставља лијепу средину пута.
16. Али како су они нарушили закључену погодбу, ми смо их проклели. Ми смо отврднули њихова срца. Они премијештају ријечи Писама и заборављају један дио од онога што им би показано. Ти ћеш непрекидно откривати по неко вјероломство од њихове стране; изузевши мали број, сви су вјероломни; али опрости им и прођи мимо њих, јер Бог љуби оне који су племенити у својим дјелима.
17. Ми смо такође прихватили савез онијех који говоре: Ми смо Хришћани; али и ти су такође заборавили један дио од онога што им би показано. Ми смо међу њима подстакли непријатељство и мржњу, који морају трајати до судњега дана. Бог ће им обзнанити оно што су учинили.
18. О ви који сте примили Писма! наш посланик показао вам је у њима много стихова које ви кријете, и он је прешао преко много других. Свјетлост вам је дошла од Бога, као и ова очевидна књиха с којом ће Бог водити оне који његовој вољи слиједе на путу спасења. Он ће их, по својој вољи, превести из тмина из тмина на свјетлост, и управљаће их на правом путу.
19. Они који говоре да је Бог Месија, син Маријин, невјерници су. Одговори им: Ко би могао, ма којим начином било, Богу препријечити, кад би он хтио, да уништи Месију, сина Маријина, његову мајку и све сатвари на земљи?
20. Богу припада царство небеса и земље, и простора који их раздваја. Он ствара што хоће, а он може све.
21. Ми смо синови Божји и његови мили пријатељи, говоре Чивути и Хришћани. Одговори им: Па зашто вас он казни за ваше гријехе? Ви сте само један дио људи које је он створио: он опрашта или казни по својој вољи. Њему припада царство небеса, земље, и свега што је међу њима. Он је циљ којему ће све допријети једнога дана.
22. О ви који сте примили Писма! наш посланик обавијестиће вас о престанку пророка, да ви не бисте више говорили: Више нам не долази вјесника, опомињача, и Бог је моћан у свакој ствари.
23. Кад Мојсије Израиљанима рече: Сјетите се доброчинстава која сте ви примили од Бога; он је пророка произвео у вашим њедрима, он вам је дао царева, он вам је подарио милости којих он не бијаше никада подарио никојему другому народу.
24. Уђи, о народе мој! у свету земљу коју ти је Бог опредијелио; немојте се натраг окретати, да не бисте отишли у вашу погибију.
25. Ово мјесто, одговорише Израиљани, насељено је моћнијем људима. Докле год га ови узимљу, ми у њ нећемо ући. Ако они из њега изиђу, ми ћемо га заузети.
26. Ступите на градска врата, рекоше два човјека која се бојаху Бога и које он помагаше својим милостима: тек што уђете, ви ћете бити побједитељи. Уздајте се у Бога, ако сте вјерни.
27. О Мојсије! рече народ, ми нећемо у њ загазити до год не изиђе народ који у њему станује. Пођи са твојим Богом, и бијте се обадва. Ми ћемо стајати овде.
28. Господе, повика Мојсије, ја немам власти него само над собом и над мојим братом; пресуди између нас и овога безбожничкога народа.
29. Тада Господ рече: Ова ће им земља бити забрањена за четрдесет година. Они ће лутати по пустињи; а ти, престани се мучити ради тога безаконичког народа.
30. Испричај им причу, онакву каква је, о она два Адамова сина који принијеше своје жртве. Жртва једнога би примљена, а жртва другога би одбачена. Овај пошљедњи рече својему брату: Ја ћу те убити. – Бог, одговори други, прима жртве само од људи који га се боје.
31. Баш и кад би ти твоју руку на мене пружио да ме убијеш, ја не бих моју пружио да ти одузмем живот, јер се ја бојим Бога, господара васелене.
32. Ја више волим да ти сам изиђеш, пун твојих и мојих гријеха, и да будеш предат ватри, награди опаких.
33. И његова душа (његова страст) навуче га на убиство својега брата: он га уби и би у броју изгубљенијех.
34. Бог посла једнога гаврана који гребаше земљу да му покаже како треба сакрити злочинство учињено над својим братом. Несрећан ли сам! повика убица, јесам ли постао толико немоћан да не могу као тај гавран, сакрити злочинство које сам учинио над мојим братом? Кајин бијаше већ у броју покајника.
35. С тога смо ми написали овај закон за синове Израиљеве: Онај који убије неког човјека, а овај није убио човјека или квар сијао по земљи, биће сматран као убица рода људскога; а онај који живот поврати једному човјеку биће сматран као да је живот поратио читавому роду људскому.
36. Наши су посланици међу њих дошли праћени очевиднијем знаковима; али, баш и послије појаве тих знакова, већи дио људи чињаху неваљалства.
37. Ево каква ће бити награда онијем који ратују противу Бога и његова посланика, и који сву своју снагу улажу да чине неред на земљи: ви ћете их убијати или ћете их ударати на муке крста: ви ћете им одсијецати наизмјенце руке и ноге; они ће бити прогоњени из своје домовине. Срамота ће пасти на њих на овому свијету, а грозна их казна чека на другому свијету.
38. Изузевши оне који се буду покајали прије него их ви ухватите, јер знајте да је Бог благ и милосрдан.
39. О вјерни! бојте се Бога; постарајте се да заслужите приступ код њега; борите се за његов закон, и ви ћете бити срећни.
40. Кад би невјерни имали богатства два пут толико колико га земља има, и кад би га на судњи дан пружили да се откупе од мучења, њихова понуда не би била примљена. Грозна казна њих очекује.
41. Они би хтјели изићи из ватре, али неће никада изићи. Казна која им је остављена вјечна је.
42. Што се тиче крадљивца и жене крадљиве, ви ћете им руке одсјецати за одмаштење дјела њиховијех руку; за казну која долази од Бога; али Бог је моћан и мудар.
43. Који год се буде покајао за своје кривице и буде се поправио, Бог ће му примити његово покајање; јер је он благ и милосрдан.
44. Зар ти не знаш да је Бог владар небеса и земље? Он казни кога хоће, а опрашта кому он хоће; он је свемогућан.
45. О пророче! немој се жалостити ради онијех који, једни мимо друге, трче к невјерности; ни ради онијех чија уста говоре: Ми вјерујемо, а међу тијем њихова срца не вјерују; ни ради Чивута који, лакомо ухо приклањајући лажима и разговорима других, никад не долазе да чују твоје разговоре. Они премијештају ријечи Писама и за тијем говоре: Ако вам их дају овако, узмите их; ако не, чувајте се. Ко ће моћи овако од заблуде сачувати онога којега Бог усхтије заблудити? Они којих срца Бог не буде очистио, биће поругом покривени на овом свијету а на другому свијету трпљеће страшну казну.
46. Они похлепно приклањају ухо лажима, они лакомо прождиру што није допуштено. Ако они притеку твојему суђењу, пресуди између њих или се суздржи. Ако се ти уздржиш, они ти неће моћи досадити; али ако примиш на себе да судиш, суди им правично, јер Бог љуби оне који праведно суде
47. Али како би они тебе узели за миритеља (судију)? Међу тијем они имају Пентатевх, у којему су постављене заповијести Божје, али су се они од њих удаљили и не вјерују.
48. Ми смо спустили Пентатевх; у њему је упутство ка правом путу и свјетлости. Пророци, правовјерни подврженици воље Божје, требаху да суде Чивутима по тој књизи; научњаци и свјештеници требаху да суде по дијеловима Божје књиге, којих они бијаху чувари; они бијаху као сведоци закона спрам Чивута. О Чивути! не бојте се људи; бојте се мене, и не дајте моје знакове за замјену ништаве цијене. Они који не суде саобразно истини коју је Бог одозго спустио, невјерници су.
49. -
50. За осталијем пророцима ми смо послали Исуса, сина Маријина, да потврди Пентатевх. Ми смо му дали Јеванђеље, у коме је упутство и свјетлост; оно потврђује Пентатевх; Јеванђеље такође пружа руковођење и предпомену за оне који се боје Бога.
51. Људи од Јеванђеља судиће по Јеванђељу. Они који не суде по некојој Божјој књизи, невјерници су.
52. Ми смо теби послали књигу у којој је истина која потврђује Писма што су јој претходила, и чува их од сваког извртања (квара). Између свијех њих пресуђуј по заповијестима Божјим, и чувај се, поводећи се за њиховим жељама, да се не удаљиш од онога што ти је посебице дато. Ми смо свакому од вас назначили стазу, прокрчен пут.
53. Да је Бог хтио, он би од свијех вас био начинио један цигли народ; али он је хтио да окуша вашу вјерност у испуњавању оног што вам је он дао. Јурите, надмећући се, к добријем дјелима; ви ћете се сви вратити к Богу; он ће сам вама освијетлити предмет ваших препирања.
54. Између њих пресуђуј по заповијестима од озго, не слушај њихове жеље, и стражари над собом, бојећи се да те они не би удаљили од извјеснијех заповијести које су теби озго дате. Ако се они удаље, знај да је то с некаквијех гријеха за које их Бог хоће да казни; и заиста знатан је број опаких.
55. Желе ли они да им суди незнање? Међу тијем, гдје бољег судију од Бога могу наћи они који стално вјерују?
56. О вјерни! немојте за пријатеље узимати Чивуте и Хришћане; они су пријатељи једни другим. Онај који њих за пријатеље узме постаће им подобан, а Бог неће бити путевођа опаким.
57. Ти ћеш виђати оне којих је срце заражено болешћу да како ко може боље, трче код невјернијех, и да им говоре: Ми се бојимо да нас преврати судбине не постигну. Шта о том знају они? Може бити да ће Бог доћи са побједом, или ће произвести некакав догађај, и могуће је да се онда ти покају за своје тајне мисли.
58. Вјерни ће онда рећи: Јесу ли то они који се заклињаху, свјечанијем клетвама, да бијаху на нашој страни? Њихови напори неће ништа постићи, и они ће угинути.
59. О ви који вјерујете! ако се међу вама нађе који се одричу своје вјере, заиста Бог ће произвести других људи који ће њега љубити и које ће он љубити. Скромни спрам вјернијех, а поносити спрам невјернијех, они ће се борити за вјеру, и неће се бојати ничијега укора. Бог своју милост дијели кому он хоће. Он је неизмјеран и мудар.
60. Ваши су пријатељи Бог и његов апостол, и они који вјерују, који тачно врше молитву, који дијеле милостињу и клањају се пред Богом.
61. Они који за пријатеље узимљу Бога, његовога апостола и вјерне, чине странку Божју. Они ће бити јачи.
62. О вјерни! немојте потпоре тражити код људи који су примили Писма, ни код невјернијех који од вашега богослужења (обреда) граде предмет својих подругивања. Бојте се Бога, ако сте вјерни.
63. Исто тако немојте потпоре тражити код онијех који, кад вас чују позивати на молитву, граде од ње предмет поруге и подсмјеха. Они су лишени разума.
64. Реци онијем који су примили Писма: Хоћете ли се ви нас одрећи зато што ми вјерујемо у Бога, и у оно што нам је озго дато, и у оно што је пређе послато, и зато што сте ви већим дијелом безаконици?
65. Још им реци: Да ли да вам навијестим неко одмаштење страховитије него оно које је Бог њима спремио? Они које је Бог проклео, они на које је он гњеван, које је претворио у мајмуне и у крмке; они који обожавају Тагута, ти ће имати гадно мјесто и биће врло далеко од правога пута.
66. Кад су изишли пред вас, они су рекли: Ми вјерујемо. Они су ушли не вјерујући, и изишли су тако. Али Бог зна шта они кријаху.
67. Између њих ти ћеш видјети велики број да најжурније трче к пакости, к неправди, ка лакомом уживању забрањенијех ствари. Како су гнусна њихова дела!
68. Да није научњака и свештеника који их заустављају да се безакоњу не предају у својим разговорима и у забрањенијем стварима, какве ужасе не би они чинили?
69. Чивути говоре: Божја је рука окована. Нека њихове руке буду приковане за њихов врат; нека буду проклети са њиховог хуљења. На против, обје Божје руке отворене су; он своје дарове дијели како он хоће, и дар који је Бог за тебе озго спустио, само ће учинити да се умножи одметање и невјерност великога броја између њих. Али ми смо међу њих бацили непријатељство и мржњу, то ће трајати до судњег дана. Колико год пута они распале ватру рата, Бог ће је угасити. Они земљу обигравају да је опустоше и да на њој чине неред. Али Бог не љуби оне који чине неред.
70. Ох! кад би људи од Писама имали вјеру и страх од Господа, ми бисмо избрисали њихове гријехе, ми бисмо их увели у баште милина. Кад би се они владали по Пентатевху и Јеванђељу, и по књигама које им је Бог послао, они би уживали добра која се находе изнад њиховијех глава и испод њиховијех нога. Има их међу њима који правично раде; али ох! како су гадна дјела већине!
71. О пророче! дај на знање све што је на тебе сишло од стране твога Господа, јер, ако ти то не даш, ти нијеси испуно његово послање. Бог ће тебе заклонити од насиља људи; он није путевођа невјернијем.
72. Реци људима од Писама: Ви се нећете подупријети ничим постојанијем, докле год се не узвлдате по Пентатевху, по Јеванђељу, и по оном што је Бог озго спустио. Књига коју си ти, о Мухамеде! с неба примио, само ће учинити да се умножи одметање и невјерност великог броја међу њима; али немој се ти бринути о судбини невјернијех.
73. Они који вјерују, и Чивути, Сабљани, Хришћани, једном ријечју, који год узвјерује у Бога и у пошљедњи дан, и који буде чинио добро, биће изузет од сваког страха и неће бити уцвијељен.
74. Ми смо примили савез дјеце Израиљеве, и ми смо им слали пророка; сваки пут кад им пророци навјештаваху истине које одбациваху њихове наклоности, они једне оптуживаху као варалице а друге убијаху.
75. Они су мислили да из тога неће изићи ниакво зло; они су дакле постали слијепи и глухи. Господ им је опростио; велики број између њих опет постаде слијеп и глух; али Бог добро види шта они раде.
76. Невјерник је онај који говори: Бог је Месија, син Маријин. Није ли сам Месија рекао: О дјецо Израиљева, обожавајте Бога који је мој Господар и ваш? Који год Богу придружује других богова, Бог ће му забранити улазак у башту, и његово станиште биће ватра. Зликовци неће имати помоћи да очекују.
77. Невјерник је онај који говори: Бог је трећи од тројице, док мећу тијем нема Бога осим Бога јединога. Ако они не престану.... Заиста, мучна ће казна постићи невјернике.
78. Неће ли се они вратити Господу, неће ли они запросити његов опроштај? Он је благ и милосрдан.
79. Месија, син Маријин, само је апостол; други су му претходили. Његова мати бијаше праведна. Они се храњаху јелом. Ви видите како им разјашњавамо те знакове Божје, и ви такође видите како се они од њих одвраћају.
80. Реци им: Зар ћете ви поред Бога обожавати оно што није у стању ни да вам нахуди ни да вам користи, док међу тијем Бог чује и зна све?
81. Реци људима од Писама: У вашему вјерозакону не прелазите мјеру противу истине, и не идите за наклоностима људи, који бијаху прије вас у заблуди, који су у заблуду повукли већи дио људи, и који оставише лијепу средину пута.
82. Они који су били невјерни, међу дјецом Израиљевом, били су проклети устима Давидовијем и Исусом сином Маријиним, зато што су били одметници, преступници, и не труђаху се да се узајамно одврате од рђавијех дјела која чињаху. Како су гадна њихова дјела!
83. Ти ћеш видјети многе међу њима да се пријатељством везују са невјерницима. Како су гнусна она дјела на која су их навеле њихове страсти, и која су им навукла гнев Божји, док ће међу тијем вјечно остати у пакленој муци!
84. Да су они вјеровали у Бога, у апостола и у Коран, они не би никада тражили савез невјернијех; али већина међу њима нијесу друго до зликовци.
85. Ти ћеш признати да су они, који најжешћу мржњу гаје противу вјернијех, чивути и незнабошци, а да они који су највише наклоњени да љубе вјерне јесу људи који се зову хришћани; то је с тога што они имају попова и калуђера, и што нијесу охоли.
86. Кад они чују стихове Корана, ти ћеш видјети да сузе обилато теку из њиховијех очију, јер су они признали истину. Они узвикују: О Господе! ми вјерујемо. Запиши нас у број онијех који свједоче о истини Корана.
87. Зашто не бисмо вјеровали у Бога и у истине које нам је он објавио? Зашто не бисмо жељели да нам он даде мјесто међу праведнијем?
88. За награду њиховијех ријечи, Бог им је допустио баште орошене текућим водама, у којим ће они вјечно становати; то је награда онијех који чине добро. Али они који не вјерују, који наше знакове лажима називљу, завјештани су у паклу.
89. О вјерни! не заборављајте добре ствари којих вам је употребу Бог допустио, и не идите мимо то, јер Бог не љуби оне који прекораче границу.
90. Храните се јелима која вам Бог удијели, допуштеним и добрим јелима, и бојте се истога Бога који је предмет вашега вјеровања.
91. Он вас неће казнити за малу погрјешку у вашим заклетвама, али он ће вас казнити ради озбиљнијех обавеза ваших које бисте прекршили; а ваше испаштање за такав прекршај биће или храна десеторици просјака, храна средње врсте и таква какву ви дајете вашим укућанима, или пак њихово одијело, или пак ослобођење једнога роба. Онај који не узбуде у стању да подмири ту казну, постиће три дана. Такав ће бити откуп вашим прекршенијем заклетвама, кад се будете заклели. Дакле испуњавајте ваше заклетве. Тако вам Бог објављује своје знакове, да бисте били благодарни.
92. О вјерни! вино, коцкање, кипови и испитивање стријела гнусоба је ђаволом измишљена; уздржавајте се од свега тога, и ви ћете бити срећни.
93. Ђаво жели распалити међу вама мржњу вином и игром, и одвући вас од мишљења на Бога и на молитву. Зар се ви нећете од тога уздржати? Слушајте Бога, слушајте пророка, и будите на опрезу; јер, ако се одвратите, знајте да је апостол дужан једино да проповиједа.
94. Они који узвјерују и који ушчине добро неће бити за кривице сматрани с онога што они једу, ако су вјеровали и ако су проникнути страхом Божјим, ако чине добро и боје се Бога, ако вјерују и боје се опет и чине добро; и доиста Бог воли оне који чине добро.
95. О ви који вјерујете! Бог ће хтјети да вас окуша, кад вам понуди, за вријеме вашега светога путовања у Меку, неки лов који вама могу прибавити ваше руке или ваша копља. Он то ради да види који је онај који га се боји из свега срца. Од сада, који год буде преступио његове заповијести биће предат грозној казни.
96. О ви који вјерујете! немојте ићи у лов док сте у светој одјећи хаџијској. Који год у лову са предумишљајем убије једно живинче, биће дужан да га накнади једним домаћим живинчетом од једне вриједности; два ће савесна човјека то пресудити, а живинче дато за накнаду биће Ћаби послано на дар, или ће се покајање гријеха учинити давањем хране сиромасима, или пак постом, да би кривац осјетио рђаве пошљедице свога дјела. Бог заборавља што је прошло: али онај који опет паде у гријех навући ће на себе Божју освјету; и заиста Бог је моћан и осветљив.
97. Допуштено вам је ловити рибу, да се њом храните, и за путнике; али лов вам је забрањен за све вријеме ношења свете одјеће хаџијске. Бојте се Бога; једнога дана ви ћете бити окупљени около њега.
98. Бог је од Ћабе учинио свети дом намијењен да буде одмориште за људе; он је установио свети мјесец (Дулхиџиџа) и жртву овце, и наките објешене о жртве, да бисте знали да он зна све што се догађа на небесима и на земљи, да он зна све ствари. Знајте такође да је Бог страшан у његовијем казнама, али у исто доба благ и милосрдан.
99. Пророк је дужан само проповиједати. Бог зна шта ви објављујете и шта кријете.
100. Реци им: Добри и рђави не могу бити једнаке цијене, и ако вам је мило изобиље у рђавијем стварима. О људи разумом обдатени! бојте се Бога и ви ћете бити срећни.
101. О ви који вјерујете! не питајте нас о стварима које, кад би вам биле откривене, могле би вама шкодити. Ако их заиштете кад Коран буде у цијелости откривен, оне ће вам бити обзнањене. Бог ће вам опростити вашу радозналост, јер је он благ и милосрдан. Прије вас, било је људи, који су их по сваки начин хтјели знати; њихово знање учинило их је невјернијем.
102. Бог није ништа прописао о Бахири и Саиби, ни о Вазили и Хами; невјерници кују те лажи и придају их Богу; али већина међу њима нема разума.
103. Кад им се рекло: Ходите да усвојите оно што је Бог озго послао; ходите к његовому апостолу, они су одговорили: Доста нам је вјеровање које смо нашли код наших отаца. Шта? зар и кад њихови оцеви не би ништа знали о Божјим стварима, ни примили никакво руковођење?
104. О вјерни! ви ваља да се бринете сами о себи. Заблуђење других неће вама шкодити, ако сте руковођени светом књигом. Сви колико вас год има, вратићете се Богу, који ће вам изговорити ваша дјела.
105. О вјерни! свједоџбе међу вама, кад се некоји од вас нађе на самрти и хтједне начинити завјештање, чиниће се овако: Узмите два честита чељадета између вас или између других ако сте на некојој страни удаљеној од вашега мјеста а биједа смрти вас снађе; ви ћете их обадвоје зауставити послије молитве, па ако о њима још сумњате, тражићете да положе ову заклетву: Нећемо продати нашу свједоџбу ни по какву цијену, ни самим нашим родитељима, и нећемо утајати нашу свједоџбу, јер бисмо били злочинци.
106. Ако би се случајно та два свједока огријешили о истинитост, два друга завјештачева рођака и из броја оних који су пронашли кривоклетство, биће стављена на мјесто прве двојице. Они ће пред Богом положити заклетву овим ријечима: Наша је свједоџба истинитија него свједоџба прве двојице; ми не говоримо ништа неправично, иначе бисмо ми били у броју зликоваца.
107. По овом уређењу лакше ће се постићи да људи право свједоче; јер ће се бојати да послије њихове свједоџбе не изиђе друга свједоџба. Бојте се дакле Бога и слушајте га; он не руководи зликовце.
108. Једнога дана Бог ће скупити апостоле које је он слао. Он ће их запитати: Шта вам се одговорило? а они ће рећи: Ми немамо знање, ти сам знаш тајне.
109. Он ће рећи Исусу, сину Маријину: Спомени се доброчинстава којим сам обасуо тебе и твоју матер, кад сам те укријепио духом светиње, да би ти говорио људима, дјеци у колијевци и зрелијем људима.
110. Ја сам те учио Књизи, мудрости, Пентатевху и Јеванђељу; ти си, са мојим допуштењем, од кала начинио тицу; твој дај је њу оживио са мојим допуштењем; ти излијечи једнога слијепорођенога и једнога губавога; ти, са мојим допуштењем, мртве дизаше из њиховијех гробова. Ја од тебе одвратих руке Чивута. У сред чудеса које ти учини да заблијеште пред њиховијем очима, између њих невјерници повикаше: Све су то само мађије.
111. Кад сам ја апостолима рекао: Вјерујте у мене и у мојега посланика, они одговорише: Ми вјерујемо, и ти си свједок да смо ми покорни вољи Божјој.
112. О Исусе, сине Маријин! рекоше апостоли, може ли нам твој Господ спустити с небеса већ постављену трпезу? Бојте се Господа, одгоори им Исус, ако сте вјерни.
113. Ми бисмо жељели, рекоше они, за њ сјести и јести; тада ће наша срца бити умирена, ми ћемо знати да си нам ти истину проповиједао, и ми ћемо свједочити у корист твоју.
114. Исус, син Маријин, управи ову молитву: Боже наш Господе, спусти нам с неба један сто; нека он буде гозба за првога и пошљедњега између нас, и знак твоје моћи. Храни нас, јер си ти најбољи хранитељ.
115. Господ тада рече: Ја ћу га спустити; али куку оном који, након овог чуда, узбуде невјеран! ја ћу за њега припремити најстрашнију казну која је икада била припремљена за једно створење.
116. Тада Бог Исусу рече: Јеси ли ти људима икада рекао: Узмите за Богове мене и моју матер, поред Бога јединога? — Тако ми славе твоје! нијесам. Како сам могао рећи што није истина? Ти знаш шта је у дубини моје душе, и ја знам шта је у дубини твоје душе, јер ти сам знаш тајне.
117. Ја сам им само рекао што си ми ти наредио да им речем: Обожавајте Бога, Господа и мојега и вашега. Док становах на земљи, ја могах свједочити противу њих; а кад ме ти добави к себи, твоје очи бијаху на њима, јер си ти свједок свијех ствари.
118. Ако их казниш, ти имаш право, јер су они твоје слуге; ако им опростиш, ти си господар, јер си ти моћан и мудар.
119. Господ ће тада рећи: Данас је дан у који ће праведни бити награђени за своју правду; баште орошене ријекама биће њихово вјечно станиште. Бог ће бити задовољан са њима, а они ће бити задовољни с Богом. То је неизмјерно благо.
120. Богу припада власт над небесима и земљом, над свијем што је у њима. Његова је власт над свијема стварима.