Конкордат између Свете Столице и Краљевине Југославије (1935.)
КОНКОРДАТ ИЗМЕЂУ СВЕТЕ СТОЛИЦЕ И КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
У име Пресвете Тројице. Амин.
Његова Светост Папа Пије XI и, у име Његовог Величанства Краља Петра II, Намесници Краљевине Југославије, надахнути жељом да се, стално и у складу са новим приликама, одреди положај Католичке Цркве у Краљевини Југославији, одлучили су да закључе једну свечану Конвенцију:
У том циљу, Његова Светост Папа Пије XI, и, у име Његовог Величанства Петра II, Намесници Краљевине Југославије, наименовали су односне Пуномоћнике:
Његова Светост, Његову Еминенцију Високопречасног Кардинала Евгенија Пачели-а, Свога Државног Секретара:
Намесници, Његову Екселенцију Господина д-ра Људевита Ауер-а, Министра правде и Чувара Печата.
Речени Пуномоћници, по размени односних пуномоћстава, нађених у прописном облику, сагласили су се о следећим члановима:
Члан I
Католичкој Цркви признаје се, у сваком од њених обреда, пуно право да слободно и јавно врши своју мисију у Краљевини Југославији.
Члан II
Католичка хијерархија образована је у Краљевини Југославији овако:
1. Црквена Покрајина сплитска (Spalatensis) обухвата надбискупску столицу сплитску, сада обновљену, са којом остаје спојена бискупија макарска (Makarskensis) и суфрагане бискупије которску (Catharensis), дубровачку (Ragusina), хварску (Pharensis), шибеничку (Sibenicensis) и нинску (Nonensis), сада поново установљену. Надбискупија сплитска и бискупије которска, дубровачка, хварска и шибеничка задржавају своје садашње међе у границама Краљевине Југославије.
Бискупија нинска обухватаће целу територију која је раније припадала надбискупији задарској (Jadrensis) а која лежи у Краљевини Југославији и чији је Апостолски Администратор сада Бискуп шибенички. Речена бискупија спојиће се за вечита времена (per unionem aeque principalem) са бискупијом шибеничком. Ради управљања овом бискупијом, бискуп шибенички наименоваће једног нарочитог Генералног Викара. Бискуп шибенички зваће се: Бискуп Шибенички и Нински.
2. Црквена покрајина загребачка (Zagrabiensis) обухвата надбискупску столицу загребачку и суфрагане бискупије сењско (Seniensis) -Модрушку (Modrissensis), крчку (Veglensis), крижевачку (Crisiensis) и босанско (Bosnensis) сремску (Sirmiensis) чије је седиште у Ђакову.
Бискупији сењско-модрушкој биће припојени дистрикти чији је Апостолски Администратор сада бискуп сењски.
Бискупија крижевачка обухвата све грко-католике који станују у Краљевини Југославији.
Бискупији босанско-сремској припаја се територија бискупије печујске (Quinque Ecclesiensis) која лежи у Краљевини Југославији и чији је Апостолски Администратор сада бискуп босанско-сремски.
Град Земун, сада предграђе београдско, одвојиће се од те бискупије и спојиће се са надбискупијом београдском.
3. Црквена покрајина врхбосанска (Vrhbosnensis) обухвата надбискупску столицу сарајевску и суфрагане бискупије мостарско (Mandetriensis) -требињску (Tribunensis) и бањалучку (Banjalucensis).
4. Црквена покрајина београдска (Belgradensis) обухвата надбискупску столицу београдску и суфрагане бискупије скопску (Skopiensis) бачку (Baciensis) и банатску (Banatensis).
Бискупија скопска задржава своје садашње границе и уз то јој се коначно припајају територије чији је Апостолски Администратор сада бискуп скопски.
Установиће се бискупија бачка и она ће обухватати сав онај део надбискупије калочке (Colocensis) који лежи у Краљевини Југославији и који образује сада једну Апостолску Администрацију, њено седиште ће бити у Суботици.
Установиће се бискупија банатска и она ће обухватати територију, која лежи у Краљевини Југославији, а која је до сада припадала бискупији чанадској (Csanadensis) и којом сада управља надбискуп београдски у својству Апостолског Администратора.
Поменута бискупија биће за вечита времена (per unionem aeque principalem), спојена са надбискупијом београдском. Ради управљања овом бискупиjом, надбискуп београдски именоваће једног нарочитог Генералног Викара. Надбискуп београдски зваће се: Надбискуп Београдски и Бискуп Банатски.
5. Црквена покрајина љубљанска (Labacensis) обухвата надбискупску столицу љубљанску која ће се подићи на степен надбискупије и суфрагану бискупију лавантску (Lavantina) са седиштем у Марибору.
Надбискупија љубљанска обухвата своју садашњу територију, у границама Краљевине Југославије, а уз то ће јој се припојити жупе или делови жупа које су раније припадале бискупији кршкој (Guvcensis), а чији је Апостолски Администратор сада бискуп љубљански.
Бискупија лавантска обухвата сву своју територију која лежи у границама Југославије и њој се коначно припајају жупе или делови жупа које су раније припадале бискупијама кршкој, секавској (Secoviensis) и сомбатхељској (Sabarensis) чији је Апостолски Администратор сада Ординариј лавантски.
6. Бискупија барска (Antibarensis), чији ће надбискуп имати чисто почасну титулу Примаса Србије и бити непосредно потчињен Светој Столици, обухвата, поред своје садашње територије, жупе или делове жупа која леже у Краљевини Југославији, а чији је Апостолски Администратор сада надбискуп барски.
Сходно претходним одредбама, ниједан део територије Краљевине Југославије неће одсада потпадати под бискупа који резидују у иностранству, а тако исто ни једна територија која лежи изван Краљевине Југославије неће потпадати под бискупа речене Краљевине.
Када нова хијерархијска организација и разграничење бискупија буду ступили на снагу, престаће надлежност Конгрегације de propaganda fide за бискупије у којима се ова још врши.
Ако би се у будуће нашло да је потребно, или чак и корисно, да се измени ова хијерархијска организација и разграничење бискупија Високе Стране Уговорнице неће се противити ступању у преговоре по тој ствари. Југословенска влада задржава за себе право да предлаже измене сугерисане разлозима који се тичу саобраћаја или привредних интереса становништва.
Члан III
Света Столица ће бирати титуларе бискупских столица Краљевине Југославије између чланова свештенства који су југословенски поданици.
У случају упражњења неке надбискупске или бискупске столице, сваки од бискупа југословенских бискупија поднеће, у току од месец дана, једну листу способних кандидата Светој Столици која ће узети у нарочиту оцену кандидате предложене од стране бискупа оне црквене покрајине у којој се то упражњење утврди.
Пре него што приступи наименовању надбискупа и бискупа дијецезана, као и коадјутора са наследним правом, Света Столица ће поверљиво упитати Југословенску владу да би сазнала да ли против кандидата постоје приговори општег политичког значаја.
Имена кандидата држаће се у тајности све до званичног објављивања. У циљу да би се брзо попуниле упражњене бискупије, Влада ће најхитније одговорити на напред поменути упит. Ако у року од 30 дана тај одговор не буде дат, Света Столица имаће право да сматра да може без даљега чекања приступити објављивању наименовања.
Члан IV
Надбискупи, бискупи и бискупи-коадјутори са наследним правом полагаће пред Његовим Величанством Краљем, пре свога ступања на дужност, заклетву верности овим речима:
„Заклињем се и обећавам пред Богом и Светим Јеванђељијима, онако као што доликује једноме бискупу, да ћу остати веран Држави Југословенској, Његовом Величанству Краљу Југославије и Његовим законитим Наследницима, и да ћу поштовати и учинити да моје свештенство поштује, у потпуној лојалности, Краљевску владу. Заклињем се и обећавам, сем тога, да нећу узимати учешћа ни у каквој радњи или саветовању, који би били уперени против независности, јединства или интереса Краљевине Југославије, или против јавног поретка. Нећу допуштати да потчењено ми свештенство учествује у таквим радњама. Имајући на срцу добро и интересе Државе, ја ћу се трудити да од ње отклоним сваку опасност коју бих видео да јој прети".
Члан V
Света Столица ће одобрити, сходно канонским и литургијским законима, формуле јавних молитава, већ у употреби, које се имају читати за Владаоца. Исте молитве, које ће се читати на народном језику, у границама овлашћења датих од стране Свете Столице, саопштиће се званично Краљевској Влади.
Члан VI
Ординарији бискупија потпадају, у црквеним пословима, непосредно и искључиво под Свету Столицу са којом ће, како они сами тако и свештенство и верници, имати пуну слободу непосредног општења.
Сами ординарији моћи ће слободно општити са својим свештенством и са својим верницима, објављивати акта своје пастирске управе и састајати се ради претресања питања која се односе на њихову духовну службу.
Члан VII
Ординарији бискупија вршиће слободно своју црквену јурисдикцију и уживаће сва права и прерогативе својствене њиховом звању, онако као што их признаје канонско право. Сви чланови католичког свештенства у њиховим бискупијама биће им потчињени, сходно црквеним канонима.
У обављању своје свештеничке делатности, свештена лица уживаће заштиту државе на исти начин као и државни службеници. Држава ће, сходно општем праву, спречавати вређања њихове личности и њиховог свештеног својства, а тако исто ће се и старати за слободно обављање њихове службе.
Од свештених лица не могу судске, или друге власти, захтевати давање обавештења о лицима или о стварима, које су она могла сазнати под окриљем тајне везане за њихову духовничку службу, нити она могу бити гоњена због тога.
Ношење свештеничке или редовничке одеће од стране световњака или од стране свештеника или редовника којим су то забраниле надлежне црквене власти, подлежи истим казнама као и нелегално ношење војничке униформе.
Члан VIII
Имајући у виду гарантије створене одредбама овог Конкордата, законодавства које штити права и слободу католичке цркве у Краљевини Југославији Света Столица ће прописати одредбе на основу којих ће, свештеницима који стално или привремено имају да воде бригу о душама, бити забрањено да припадају, за време трајања њихове активне службе, политичким странкама и да се боре у њихову корист.
Обавезом наметнутом напред поменутим свештеницима ни у колико се не ограничава настава коју имају пружати у погледу црквене доктрине и правила, било у области догматике, било у области моралној.
Југословенска влада ће истовремено, у погледу на некатоличке вероисповести и обреде, прописати истоветне одредбе по предмету политичке делатности у странкама.
Члан IX
Света Столица ће имати Нунција акредитованог код Њ. В. Краља Југославије и Краљ Југославије имаће посланика акредитованог код Свете Столице.
Члан X
Надбискупи и бискупи имаће, на територији своје сопствене јурисдикције, власт да установљавају, да мењају, да деле жупе, као и да именују, да премештају жупнике и да попуњавају црквене бенефиције и службе, сходно канонском праву.
Бискуп диенезан, пошто је учинио макакву измену у границама жупа, доставиће то влади до знања; он ће јој тако исто саопштити и наименовања жупника, пошто их буде извршио.
На положај жупника, или друга стална места, која допуштају вођење бриге о душама на засебној територији, моћи ће се наименовати само свештеници југословенски поданици; ако нарочите околности захтевају отступање од тога правила, бискупи ће се споразумети са владом.
У жупним општинама које припадају језичким мањинама, жупници ће морати, сем језика својих односних верника, познавати и народни језик да би се њиме служили у преписци са грађанским и војним властима.
Члан XI
Поступање са католицима који станују у Краљевини Југославији и који припадају народносним мањинама, односно употребе њиховог матерњег језика у верским обредима, у верској настави и у црквеним удружењима, неће бити мање повољно него поступање које, на територији оне стране државе која одговара реченим мањинама, одређује правни и стварни положај грађана југословенског порекла и језика.
Како је југословенска влада без одлагања прихватила ову одредбу повољну по нејугословенске мањине, Света Столица изјављује да ће се, сходно начелима која је свагда бранила у питању употребе матерњег језика у душобрижништву, у верској настави и у животу католичких организација, заузети, приликом закључивања будућих конкордатских конвенција са другим државама, да се у њих унесе истоветна одредба ради заштите права југословенских мањина.
Члан XII
Држава признаје верским редовима и конгрегацијама које већ постоје у Краљевини правну личност и њихову верску и административну организацију, као и право отварање нових домова уз извештавање, из пажње, државних власти. Држава ће, сем тога, загарантовати слободно обављање њихове делатности у верским обредима, у настави, у душебрижништву, у помагању болесника, у милосрдним установама и у католичким организацијама или удружењима, као и слободно непосредно општење са њиховим хијерархијским претпостављенима.
Света Столица ће се постарати да домови верских редова и организација који су у Југославији не потпадну под покрајинске старешине настањене у иностранству, сем изузетака који би се могли чинити у споразуму са владом. Покрајинске старешине, а тако исто и месне старешине, биће југословенски поданици.
Старешине настањене изван територије Југославије имају право, чак и ако припадају некој другој народности, да посећују своје домове који се налазе у Југославији.
Новим фундацијама, као и редовима и конгрегацијама уведеним из иностранства, признаће се правна личност према нормама општег права.
Члан XIII
Грађанске власти, које по својој надлежности, подигну кривичну тужбу против неког свештеника или редовника обавестиће о томе надлежну црквену власт, упознавајући је са оптужбом и са поступком примењеним против црквеног лица стављеног под суд.
За време целог поступка, судске власти ће се старати о томе да се заштити духовни карактер оптуженог, сем ако га надлежна црквена власт не би била вратила у световно стање.
Кад свештено лице, које врши неку јавну службу, буде, због злочина или преступа, стављено под суд од стране надлежне власти, онда ће његов црквени старешина такође против њега повести одговарајући канонски поступак, суспендујући га, у међувремену, од његових функција, кад тежина случаја и одредбе канонског права то буду захтевале. Црквени старешина ће, сем тога, приступити свргавању кривца, сваки пут кад закључци канонског поступка буду подударни са закључцима грађанског поступка.
Ако би владање неког црквеног службеника било такво да би постало претњом за јавни поредак, грађанске власти ће доставити до знања црквеној власти основе оптужбе и обратиће се истој да би се постигло смењивање реченог службеника.
Када се, по томе питању, црквени старешина не сложи са грађанским властима, случај ће се изнети пред једну мешовиту комисију образовану од претставника Министарства правде и претставника епископата, који ће се придржавати правилника установљеног по заједничком споразуму између реченог Министарства и југословенског епископата.
Ако је, у случају напред расмотреног, у питању неки бискуп, онда ће влада испитати ствар непосредно са Светом Столицом.
Члан XIV
Држава признаје правну личност и способност за вршење свих права која одатле проистичу, католичкој цркви и њеним установама, које према канонском праву, уживају такву личност. Напред поменуте установе претстављаће њихове законите старешине.
Члан XV
Све државне власти и аутономне управе указиваће, на захтев црквених власти, своју административну помоћ ради извршења наредаба, одлука и пресуда донесених од стране црквених власти сходно овом Конкордату и у свима случајевима у којима су речене државне власти и аутономне управе дужне да указују исту помоћ ма којој другој вероисповести.
Члан XVI
Католичка Црква у својим установама (саобразно чл. XIV) може слободно стицати и поседовати покретна и непокретна добра намењена њеним потребама и њима управљати.
Патримониум католичке цркве служи једино циљевима цркве и не може се, ни под каквим изговором, ни конфисковати ни употребити у какву другу сврху, сем случаја експроприсања из разлога опште користи; у коме ће случају влада дати у накнаду отштету која одговара вредности експроприсаних црквених добара.
Добрима упражњених црквених бенефиција управљаће према нормама канонског права, црквена лица, физичка или правна, којима су иста привремено поверена.
Добра и установе католичке цркве остају сопственост речене цркве чак и када становништво коме служе та добра и те установе, пређе у неку другу веру.
Приходи које наплаћују црквена лица на основу својих функција, ослобођени су заплене у истој мери као и плате и хонорари државних чиновника.
Члан XVII
Црква подмирује своје материјалне потребе: 1. приходима од својих сопствених покретних и непокретних добара, задужбина, легата итд.; 2. црквеним таксама и пристојбама; 3. доприносима евентуално разрезаним на црквене бенефиције од стране надлежне црквене власти, за опште циљеве, и у корист бискупија; 4. добровољним даровима приватних или правних лица, општина итд.; 5. сталним државним субвенцијама, саобразно ономе што је усвојено у чл. XVIII; 6. прирезима или допунским таксама у корист цркве, у сразмери и на начин признат осталим вероисповестима, ако бискупи нађу за сходно искористи то сретство.
Члан XVIII
Влада ће осигурати католичкој цркви у Југославији економску помоћ која неће смети бити сразмерно мања од помоћи коју одобрава осталим вероисповестима допуштеним или признатим у Краљевини. На основу овога начела једнакости и ради задовољења стварно доказаних потреба католичке цркве, влада ће давати католичкој цркви годишњу субвенцију која одговара броју њених верника, у сразмери у којој то чини за сваку другу вероисповест.
Ради утврђивања износа те субвенције, узеће се у обзир суме које су, из ма ког државног фонда, примиле остале вероисповести, њихове установе или њихови службеници.
Католичка црква имаће такође свој одређени део од ванредних потпора, које буду, евентуално, одобрене ма којој другој вероисповести, свакој установи, или сваком од службеника.
Истог начела придржаваће се аутономна тела, сваки пут кад буду давала редовне или ванредне субвенције у верске циљеве.
Овом годишњом субвенцијом управљаће сама црква, среством једног уреда који ће у ту сврху установити епископат у споразуму са Краљевским Министарством правде. Напред поменута управа биће подвргнута високом надзору државе.
Буџет те управе утврђиваће сваке године један савет од пет чланова именованих од стране епископата сваке од пет црквених покрајина Краљевине. Надбискуп барски удружиће су у ту сврху са бискупима црквене покрајине београдске.
Поступак реченог савета израдиће сам савет, а одобриће га југословенски епископат и Краљевско Министарство правде, у години која дође по ратификовању овог Конкордата.
Исплата сталне годишње субвенције католичкој цркви Југославије предвидеће се финансијским законом за годину која непосредно дође после коначне организације напред поменутог Уреда и Савета. Ова ће се субвенција исплаћивати цркви на исти начин по истим формама као и осталим вероисповестима допуштеним или признатим у Краљевини.
Од тог тренутка, управа, установе и лица који су до тада зависиле од државнег буџета, прећи ће у будуће на црквени буџет.
Због црквених службеника који прелазе на терет црквеног буџета, Држава ће такође обештетити цркву за њен удео сума намењених пензионом фонду и тај удео ће одговарати дужини службе коју су ти службеници вршили пре њиховог пребацивања на терет црквеног буџета.
Члан XIX
Ослобађају се јавних намета зграде намењене верском обреду и наставним и добротворним установама, установе које служе потребама цркве, куће намењене бискупима, жупама и редовничким заједницама, историјски споменици верског значаја, дворишта и непосредне споредне зграде свих напред поменутих установа које се могу употребити у друге сврхе.
Службена преписка и вредносна писма свих црквених власти и установа ослобађају се поштанских трошкова и телеграфских такса.
Члан XX
Добра „Верског фонда" припадају католичкој цркви, она служе искључиво њеним циљевима и њима ће управљати односни Ординарији. Консистенцију тих добара утврдиће дотични бискупи, у сарадњи са надлежном државном влашћу по нормама општег права.
Уколико се ради о зградама или другим објектима који ће се и убудуће издавати под кирију, имаће Држава и јавна тела, под истим условима (caeteris paribus), првенство испред осталих закупаца.
Мешовита паритетна комисија, о којој је реч у члану XXXVI Конкордата, одлучиваће се по евентуалним несугласицама по овој ствари и утврдиће такође и модалитете прелаза тих добара под управу цркве.
Члан XXI
Сви јавни патронати Државе и тела која под њу потпадају, као и приватни патронати везани за посед државних непокретности, мораће се укинути. Ова ће одредба ступити на снагу чим се дотични Ординарији буду споразумели са Министарством надлежним по предмету терета у вези са тим патронатима.
Аутономне управе и приватна лица, уколико су патрони, моћи ће се, са овлашћењем надлежних грађанских и црквених власти, ослободити својих обавеза, једаред за свагда, одричући се у исто време права која им је давао патронат.
Једна мешовита комисија одредиће накнаду коју ће речени патрони исплатити црквеним телима, чије су издржавање они, као патрони, обезбеђивали у целини или делимично.
Члан XXII
Југословенска влада ће црквеним установама, за земљишта, изгубљена услед аграрне реформе, дати праведну отштету која ће им, заједно са изворима предвиђеним у чл. XVII, омогућити одговарајуће издржавање (congrua sustentatia). Земљишта која су остала у поседу цркве, обезбеђују јој се и неће више моћи бити подвргнути накнадним експропријацијама услед нових аграрних закона, без претходног споразума ca надлежном црквеном влашћу.
У пређашњој покрајини Далмацији, црквени службеници и установе примиће, за неисплаћене приходе, отштету не мању од оне коју буду примили приватни сопственици. Одржавају се погодности већ признате по овоме.
Постоји споразум да ће се у свима случајевима црквеним телима вратити куће и просторије намењене настави, као и мала земљишта намењена особљу придодатом на службу црквама, редовничке куће и земљишта која им припадају, која немају никакве везе са аграрном реформом, а која су на било који начин, после рата била заузета.
У случајевима где би та сопственост била подложна оспоравању, или пак у случају где би враћање претстављало нарочите тешкоће, питање ће се расправити и уредити сретством паритетне мешовите комисије претставника цркве и државе о којој је реч у чл. XXXVI.
Члан XXIII
Питање евентуалног укидања црквених дажбина, као и одговарајуће накнаде, решиће се по заједничком споразуму између обеју Високих Страна Уговорница.
Члан XXIV
Ради спремања младих људи за свештеничку службу, надлежне црквене власти моћи ће отварати семеништа. Семеништа која већ постоје, или која се имају установити, биће у искључивој зависности од цркве која ће њима управљати сходно канонском праву и која ће постављати њихове старешине и професоре.
Да би могла уживати једнака права са јавним школама гимназије семеништа мораће испуњавати услове прописане за државне гимназије.
У свима заводима намењеним формирању свештенства, како световног тако и редовничког, наставни језик биће југословенски, сем за сколастичку филозофију и за богословске предмете који се предају на латинском језику.
Члан XXV
Влада ће продужити да издржава богословске факултете.
Професоре тих богословских факултета поставља држава, по закону о университетима, између кандидата који морају имати сведоџбу о способности за наставу коју су позвати да врше, издату од стране надлежне црквене власти, сходно Конституцији „Deus scientiarum Dominus", која је сада основно правило црквених прописа по предмету богословских факултета.
Одузимање бискупског одобрења професорима богословских факултета повлачи одмах губитак њиховог права поучавања. Ординариј, у споразуму са владом, постараће се, привремено, за замену уклоњеном професору.
Влада признаје, сем тога, без потребе накнадних испита, важност степена које југословенски поданици стекну у римским папинским университетима, и степени тих университета имаме иста права као и степени југословенских богословских факултета.
Наставни програм у тим богословским факултетима биће саобразан општим прописима Свете Столице по тој материји.
Члан XXVI
У основним, грађанским, стручним и средњим школама, јавним и приватним, веронаука ће за католичку младеж бити обавезан наставни предмет под надзором надлежне црквене власти.
Бискуп, или његов изасланик, имаће право инспицирања школа уколико се тиче верске наставе. Програм верске наставе мораће бити одобрен од стране надлежне верске власти. Школски уџбеници који се на то односе неће се моћи допуштати у настави без одобрења исте верске власти.
Неће бити мање од два часа недељно верске наставе.
Влада ће попуњавати упражњена места сталних катихета.
Наименовање сталних катихета јавних школа, који ће бити југословенски грађани вршећи надлежни министар на предлог бискупа диецезана. Ови катихети неће се премештати из једне бискупије у другу без споразума са Ординаријима тих места.
у школама где није предвиђено место сталног катихете, наставу ће вршити жупно свештенство или пак учитељи световњаци, потврђени од стране Ординарија као хонорарне катихете.
Катихета, коме надлежни бискуп одузме канонску мисију, одмах ће престати са наставом. Дотични бискуп ће без одлагања известити надлежну школску власт о предузетој мери, тек да се споразумно приступи замењивању суспендованог катихете.
Кад из разлога јавног поретка, или из других озбиљних разлога, школска власт нађе за потребно смењивање неког катихете, она ће се обратити надлежном бискупу да би се споразумно приступило испитивању случаја.
Испити о способности за наставу сталних катихета вршиће се пред једном државном комисијом за све што се односе на профане материје, заједничке за све остале учитеље и професоре, а пред једном црквеном комисијом, наименованом од стране Епископата за оно што се тиче богословских дисциплина. Ове црквене комисије заседаваће у местима где већ постоје дотичне државне комисије.
Сталне катихете имаће у наставничком кору иста права и принадлежности као и остали учитељи и професори.
Богословске студије, завршене по положеном испиту зрелости у некој средњој јавној или приватној школи која ужива иста права као и јавне школе исте врсте, даће катихетама право да буду изједначени, у погледу својих плата, са учитељима и професорима који су завршили своје студије на неком јавном университету.
Питање плате, и у датом случају, накнаде селидбених трошкова хонорарних катихета оставља се једном нарочитом споразуму између владе и Епископата.
Члан XXVII
Како настава вршена у јавним школама, тако и понашање учитеља, морају поштовати истинско верско и морално васпитање ученика католика.
Ученике католике јавних школа неће учитељи или друге власти ни обвезивати ни позивати да присуствују чинима неког некатоличког обреда.
Школски програми биће тако удешени да не спречавају ученике католике у вршењу њихових верских дужности.
Обавезно вршење верских дужности прописаће за све школе Краљевине Епископат у споразуму са надлежним министарством.
Школски уџбеници неће садржавати ништа што би било противно верским начелима и осећајима ученика католика.
У школама које похађају искључиво или у великој већини ученици католици, учитељи ће такође бити католици у границама могућности, нарочито за предмете који додирају верско образовање ученика; у осталима учиниће се тако да број учитеља католика одговара, увек у границама могућности, броју ученика те вере.
Члан XXVIII
Влада ће поштовати конфесионални карактер и законито постојање школа, које већ постоје, под зависношћу и управом бискупа или старешина верских редова и конгрегација, и допуштаће оснивање других сличних конфесионалних школа у којима ће се настава вршити на југословенском језику.
Те школе, свагда кад буду испуњавале услове прописане за сличне државне школе, уживаће једнакост права са јавним школама. Испити зрелости вршиће се, као и сада, уз суделовање претставника државне школске власти.
Власти претпостављене тим школама, као и учитељи у њима запослени, обавезане су да у ученицима гаје свест о дужностима спрам отаџбине, државе и друштва, према начелима хришћанске вере и закона моралног.
Члан XXIX
Држава признаје католичкој цркви право да се стара о верском помагању њених верника у болницама, сиротиштима, склоништима, домовима за поправку, казненим и другим сличним заводима. У свима напред поменутим установама, ако оне припадају Држави или телима која од Државе зависе, свештенике који ту буду имали вршити своје функције, наименоваће надлежна власт по споразуму са бискупом дијецезаном. Ови свештеници ће примати награду од Државе или од тела којима припадају установе.
Члан XXX
За свештеничке кандидате који су своје студије завршили на неком јавном факултету, богословском семинару или другој еквивалентној школи, војна служба ће бити ограничена на период од шест месеци и они ће бити додељени санитету.
Ако, за четири године пошто су савршили своје студије или две године пошто су отслужили војни рок од шест месеци, о ком је реч у претходном ставу, не буду рукоположени за свештенике, они ће бити дужни да дослуже свој војни рок у роду војске који им буде одређен.
Остали свештенички кандидати, како из световног тако и из редовничког свештенства који подлеже регрутовању пре завршетка својих студија, моћи ће, по молби, одложити своју војну службу до краја својих студија, али не преко 27-ме године старости.
Рукоположена свештена лица и заветовани редовници биће ослобођени сваке војне службе, сем случаја опште мобилизације. У том случају они ће, иако у саставу оружане силе, вршити духовну службу у корист војника католика у зависности од војног Ординарија (као што је речено у чл. XXXI-ом) или ће бити употребљени за функције које су у складу са њиховим позивом.
Члан XXXI
Да би се побринула о верској помоћи католичким војним лицима Света Столица, у споразуму са југословенском Владом, наименоваће једног војног Ординарија под ког ће потпадати, у вршењу своје службе, војни свештеници.
Црквено наименовање војног Ординарија извршиће Света Столица, пошто буде ступила у везу са југословенском Владом ради одређивања у споразуму са истом Владом, неког погодног лица.
Сваки од бискупа дијецезана поднеће такође Светој Столици аналогно одредбама члана III-ег става 2, једну кандидатску листу која није обавезна за Свету Столицу.
Црквено наименовање војних свештеника вршиће војни Ординариј по претходном споразуму са Министром војске и морнарице.
Сукцесивно наименовано војног Ординарија и војних свештеника, у својству чиновника, вршиће Влада по нормама државних закона.
Војни Ординариј моћи ће наименовати само она духовна лица која буду добила од стране свога бискупа дијецезана дозволу де прими на себе душобрижничку дужност у војсци и односно уверење о способности.
Војног Ординарија, а тако исто и војне свештенике плаћаће Држава.
Број тих војних свештеника одговараће броју војника католика, по сразмери усвојеној за службенике сваке друге вероисповести. Ако, и поред тога, број војних свештеника буде још недовољан за духовну помоћ Војсци, Влада се неће противити да се другим свештеницима потврђеним од стране војног Ординарија попуни тај недостатак. За области у којима нема католичких жупа и свештеника а где је знатан број војника католика, наименоване се стални војни свештеници.
Света Столица ће објавити један Статут који садржи прецизне норме за католичку духовну помоћ у војсци и морнарици, као и такође у погледу дисциплине војних свештеника.
Хонорарни, или помоћни војни свештеници примаће такође накнаду. за услугу које указују војницима католицима.
Члан XXXII
Венчање обављено у католичкој цркви сходно одредбама канонског права, чак и у случају мешовите вере, имаће, самим тим, грађанска дејства.
Парнице око поништаја и око ratum et non consumatum бракова склопљених. у католичкој цркви спадају у надлежност црквених судова.
Света Столица пристаје да све парнице у којима се не ради о брачној вези расправљају грађански судови.
У случајевима мешовитих бракова грађанске власти ће порадити да се, на захтев увређене католичке стране, поштује јемство дато од стране супружника, да ће сви синови и кћери, без изузетка, бити одгојени у католичкој вери.
Члан XXXIII
Југословенска Влада признаје католичкој Цркви пуну слободу да оснива Удружења католичке акције и да њима управља, удружења која себи стављају у задатак да, изван и изнад сваке партијске политике, унапређују верски и морални живот под непосредном зависношћу и одговорношћу католичке хијерархије.
Забавне игре као и литерарне музичке забаве нису у противности са одредбама претходног става. У та Удружења моћи ће се уписивати ученици јавних школа. Студентске секције тих Удружења могу постојати и вршити своју делатност ван јавних школа.
Члан XXXIV
Влада ће се старати да се у државним удружењима за физичко васпитање поштује вера њихових чланова католика, њена начела и њене установе. Морално и културно васпитање, свагда кад ОНО сачињава део циљева државних удружења за физичко васпитање, неће моћи бити у нескладу са католичком доктрином.
Код тих удружења ће свештеници такође моћи вршити своју верску мисију у корист чланова католика истих удружења. У ту сврху они морају имати допуштења свог надлежног бискупа и пристанак месне управе Удружења.
Против одлука месних управа моћи ће се уложити призив на више управе удружења.
Члан XXXV
Постоји споразум да се, са ступањем на снагу овог конкордата укидају закони, уредбе и правилници који су сада на снази у Краљевини, уколико су исти у опреци са одредбама садржаним у овом истом Конкордату.
Члан XXXVI
Два месеца по ратификовању овог Конкордата биће образована једна паритетна мешовита комисија ради решавања питања која би евентуално могла искренути из примене чланова XX, XXI, XXII
Члан XXXVII
Сва остала питања која се односе на црквена лица и ствари као такве, а која нису расправљена у претходним члановима, биће расправљена према канонском праву које је на снази.
Ако би у будуће искрснула каква тешкоћа по предмету тумачења претходних чланова, или ако би устребао правилник ради решавања питања која се односе на црквена лица или предмете, а која нису третирана у овом конкордату, а која се тичу и Државе, Света Столица и југословенска Влада приступиће споразумно пријатељском решавању тих питања.
Члан XXXVIII
Размена ратификационих инструмената извршиће се, што је могуће пре, у Риму и Конкордат ће ступити на снагу на сам дан те размене.
У потврду чега су напред именовани Пуномоћници потписали овај Конкордат.
Рађено у Ватикану, 25. јула 1935. године.
(М. П.) Е. Кард. Пачели, с. р.
(М. П.) Др. Људевит Ауер, с. р.
ЗАКЉУЧНИ ПРОТОКОЛ
У тренутку када се приступило потписивању Конкордата, Њ. Е. Делегат Њ. В. Краља Југославије, прописно овлашћен, дао је следећу изјаву која чини саставни део овога Конкордата: Апостолски Нунције код Њ. В. Краља Југославије јесте доајен дипломатског кора који је ту акредитован.
Рађено у Ватикану, 25. јула 1935. године.
Др. Људевит Ауер, с. р.
ПРИЛОГ
Света Столица потврђује традиционални обичај да се у латинској миси апостол и јеванђеље певају на народном славенском језику и одржава концесије учињене у погледу употребе Обредника на народном језику, с тим да употреба латинског језика остаје нетакнута за неславенске жупе и за неславенске групе жупа са славенском већином, сходно одлукама Свете Столице по тој ствари.
Ова потврђује употребу старославенског језика (глагољице) у светој литургији, у обиму и у формама признатим од Папа Лава ХІІІ-ог и Пија Х-ог свете успомене.
Што се тиче простирања употребе глагољице, Света Столица се не противи да, у жупама славенског језика, бискупи, сходно својој савести и мудрости, могу допуштати употребу старословенског језика у светој миси, тамо где то одговара једнодушној жељи верника. Бискупи ће сваки пут обавештавати Свету Столицу.
Независно од тога, певање мисе на глаголици допушта се у црквама Краљевине Југославије о празнику Светих Ћирила и Методија, чак и одложеном на наредну недељу, под условом да свештеник који служи мису и певачи довољно познају тај језик.
Рађено у Ватикану, 25. јула 1935. године.
Е. Кард. Пачели, с. р.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
25. јула 1935. године, потписан је у Ватикану Конкордат између Свете Столице и Краљевине Југославије.
Тим актом приведен је крају посао од великог значаја. Несређеност односа са Католичком Црквом била је штетна по наше прилике, пошто су контакти Цркве и Државе врло чести и од значајних последица за миран живот друштва.
Та несређеност односа потиче у главном што су изјавом Папе Бенедикта XV од 21. новембра 1921. године, били стављени ван снаге сви уговори Ватикана са Државама којима је до Конференције мира у Версаљу припадала територија данашње наше Краљевине. Отуда је настала прека потреба да се односи Католичке цркве и наше Краљевине код нас среде једним уговором који би важио на територији целе Краљевине.
Ту потребу схватили су наши политички фактори, те је још 21. јула 1922. године била образована комисија да проучи ово питање да би се повели преговори за закључење Конкордата. Тога ради, упућена је у пролеће 1925. године у Рим наша делегација. Том приликом поведени су преговори за закључење Конкордата, али нису били окончани, већ одгођени на неодређено време. У марту 1931. године, поведени су поново преговори дипломатским путем, али се увидело да ће се овим путем тешко доћи до резултата. Но како се осећала потреба да се овај посао сврши, пошто је наша Краљевина већ била средила односе ca осталим конфесијама и пошто су закључиле Конкордате све оне Државе у Европи који их нису имале, а у првом реду наши суседи, то су преговори поведени поново у пролеће 1933. године. У јесен те године Конкордат је у главном био готов. Дефинитивно је био окончан у пролеће 1935, те је и потписан 25. јула те године.
МИНИСТАРСТВО ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О
Конкордату између Свете Столице и Краљевине Југославије, потписаном у Ватикану 25 јула 1935 године, који гласи:
Одобрава се и добија законску снагу Конкордат између Свете Столице и Краљевине Југославије, потписан у Ватикану 25. јула 1935. године, а који је у преводу и оригиналу.
Овај Закон ступа на снагу кад га Краљ потпотпише и кад се обнародује у „Службеним новинама“, а обавезну силу добија пошто претходно буду размењени инструменти ратификације.