Коло Сењско
Игра коло Сењу на вратијех!
У том колу Мркоњића Селе,
До ње игра Југовићу Мате.
На Мати су токе на завојке;
С китам' капа пала по плећије; 5
С пуци чоха до земљице црне.
До њe игра, да мирује не ће!
Већ јој ломи на руку прстење,
А трга јој на грлу ђендаре,
А пара јој на руку рукаве. 10
Ал' говори Мркоњића Селе:
Кани ме се Југовићу Мате!
Јере сам ја скоро испрошена,
За мојега Вида Десанчића.
Ако види Виде Десанчићу, 15
Бојати се заврће се кавга. -
Истом они у ријечи били,
То угледи Виде Десанчићу;
Па говори Виде Десанчићу:
О јуначе, Југовићу Мате! 20
Што ти играш до туђе ћевојке?
До ње играш, да мирујеш не ћеш,
Већ јој ломи на руку прстење,
Које сам јој скоро саковао,
А тргаш јој на грлу ђендаре, 25
Које сам јој скоро накитио,
А параш јој на руку рукаве
Које она с мојим златом везла.
То изрече Виде Десанчићу,
То изрече, на кољена клече, 30
Па погледа пушци по ликшану
И погоди Југовића Мату.
У зло га је мјесто погодио,
У зло мјесто, у чело јуначко!
Ђе јунаку мелем не требује, 35
Ни лекари, нити величари. -
Велика се ту заврже кавга,
И проли се крвца до грлића...
А падоше небројене главе...
Да би зашто, не бих ни малио, 40
Већ због једне лијепе ћевојке.
Ал' том' није ни ђевојка крива,
(Није крива , канда није жива!)
Већ су криви Сењани јунаци:
Ти јунаци... који бише пјанци!...45
