◄   Пета појава Шеста појава Прва појава   ►

ШЕСТА ПОЈАВА

Отац Аксентије, и пређашњи. Аница остаје на вратима.

АКСЕНТИЈЕ:
По налогу добре Војводкиње
Обвезу је Динко изручио
Милостињском заводу, и ево
Увјерења.
МУЦИЈО:
Она му је дала
С тим налогом ?
АКСЕНТИЈЕ:
Као што већ рекох.
А још имам да придодам ово:
Сутра Деспот свечано ће доћи
Да за свога великога ђака
Руку л’јепе Леоноре проси.
МУЦИЈО:
Шта! за Динка?
ЛЕОНОРА:
Чујем ли ја добро?
АКСЕНТИЈЕ:
Он одавна љуби је, па жели
Да прстеном дјеву знаменује
Прије него пут Унгнрске крене.
Том приликом и ја ћу те моћи
Да увјерим о светињи свезе
Која с твојом скопчава га женом.
МУЦИЈО:
Ти ћеш моћи да м’ увјериш? сутра?
Не до сутра сам бих полудио;
Одмах, одмах.
ЈЕЛИЦА (ступа напријед):
Зашто вичеш тако?
Зар не видиш да духовник иде?
Ни за шта се не брините; све је
За њ спремљено; црквицу сам дала
Сву цвијећем искитит, а б’јела
Одежда му до отара стоји.
Још се само младожења чека
Са сватима.
АКСЕНТИЈЕ:
Госпо!... Не дај, Боже!...
Војеводо!..
МУЦИЈО:
Са њезином св’јешћу
Ево биће и војводи конац.
(хоће да зграби нож са стола али га Леонора шчепа прије њега)
Леоноро!
АКСЕНТИЈЕ:
Мируј, несретниче.
ЈЕЛИЦА:
О мој Динко, сретан ћеш и сјајан
Амо доћи ко јутрња зв’језда.
Прва ћу му ја повести коло;
Сви то знајте. Ко јединој сестри
То ми право и припада. Је ли?...
Од весеља играћу ко луда.
(игра, па стаја)
Јао мени! још с’ обукла н’јесам,
А ни моју милу Леонору
Накитила! Брзо, брзо, брзо (Оде)
АНА:
Вај госпођо моја! ето су те
До лудила б’једну дотјерали!
МУЦИЈО:
Јао!
(баца се на наслоњачу)
АКСЕНТИЈЕ:
Зашто мени не вјерова?...
Из основа да си порушио
Храм божији најљепши на земљи,
Имао би мањи гр’јех на души.
Остављам те злој савјести твојој. (Оде)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.