Кобна тајна/1

ЧИН I

Прва појава

ЧИН I

Прва појава
Башта велељепна. Један округао сто са столицама.
Леонора и Периша с китом у руци

Леонора:
Шта, Перишо, опет кита цв’јећа?
Периша:
Тек бијаше заплавила зора
А лијепи пјесник шетајућ се
Друмом поред баште, бацио је
Кан' обично киту преко зида,
Па се хитним удаљио кроком.
Леонора (вади лист из ките):
(Нов производ златнога му пера
И јамачно мирисав ће бити
Кан’ и цв’јеће у ком га је скрио.)
Да га није когод опазио?
Периша:
Живе душе не бјеше на друму.
Леонора:
Нашу тајну и даље задржи,
А биће ти награђена в’јерност.
(Прочитав)
(Ова пјесма доиста је дивна.
Кад бих само знала да је мени
А не снаји мојој нам’јењена!
Још не могу да докучим узрок
Што из магле тајности, у коју
Завио си, неће да изиде.
То ми управ и намеће сумњу
Да љубављу закраћеном дише.
Данас морам бар снашицу моју
Да искушам вјешто, неосјетно).
Овај листак госпођи однеси,
И реци јој да је овдје чекам. —
(Оде Периша.)
Женских глава у овоме двору
Других нема окром ње и мене.
Једној дакле од нас двије Динко
Посвећује своје љупке мисли.
Али којој? несносна све више
Постаје ми ова дуга сумња.
Кад нас сретне ил затече гдјегод
Његов поглед само за час огњем
На мом лицу сјевне, па прелети
На њен одмах, и неисказаним
Чувством сласти ту се заустави.
Ох! тако је, н’јесам превидјела:
Мени гњеван, а њој њежан поглед;
Скоро као да се на ме срди
Што му пр’јечим к њој слободан приступ.
А Јелица с њене стране?... она
И сувишом ватром о њем збори,
Чак опажа на његовом челу
Божанствену велеумја зраку.
Када би се љубили!.. Оли! тада,
Тад бих смртно на њих омрзнула.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.