Кирија/3
| ◄ II | III | ► |
ЧИНОВНИК (са њим улази један младић који носи портфељ под пазухом и један жандарм): Ја сам судски извршитељ. (Развија акта.) Вама је познато да се пресудом Суда од 27. јуна ове године О. Бр. 14467 вама имају пописати ствари за дужну петомесечну кирију, остављајући вам петнаест дана за регулисање дуга.
МАЈКА (клоне очајно на столици на другој страни).
ОТАЦ (тешко уздахне): Познато ми је!
ЧИНОВНИК: Шта имате дакле за попис? (Узима кофере и даје их жандарму који их отвара.)
ОТАЦ: Ето, то што видите. Цела моја имовина, колико сам могао за двадесет година службе у држави да стечем, налази се у ова два кофера. Кућни намештај није мој, јер држимо намештен стан. Ето, та два кофера, то нам је све имање. Ми смо знали да ћете ви доћи, па смо нарочито скупили све и сложили да вам буде при руци за попис.
ЧИНОВНИК: Хвала лепо.
ОТАЦ: На мало.
ЧИНОВНИК (пописује ствари, које жандарм вади, споразумевајући се са адвокатским писаром. После споразума): Пописаћемо овако паушално. Узабрањује вам се дакле све одело, веш и сви остали покретни предмети нађени у кући, сем одела које је на вама, с тим да не смете то отуђити. Ствари се остављају вама на чување и, за петнаест дана, ако не регулишете дуг за кирију, изложиће се продаји. Ми смо своју дужност свршили. (Потписује и даје му један примерак.) Хвала на предусретљивости!
ОТАЦ: На мало, извол’те и други пут!
ЧИНОВНИК: Збогом! (Одлази, а са њиме и остали који су дошли.)
МАЈКА: (Очајно.) Ето ти твоје путовање!
ОТАЦ: Ако, сад смо бар и ту бригу смирили, платили смо кирију.
СТАРИЈИ: Јесу ли то, тата, били цариници?
ОТАЦ: Јесте, душо, прегледали су нам ствари и сад смо прешли границу.
СТАРИЈИ: А хоћемо ли сад даље да путујемо?
МЛАЂИ: Па хоћемо дабоме!
МЛАЂА: А куда сад, тата?
ОТАЦ (сад већ јетко, нервозно, злобно): Куда? Па ето, децо, свршили смо путовање и сад се можемо вратити у Отаџбину. Ти си видео Земун, ти Врању, ти Италију, а ти Швајцарску. Мама је излечила реуматизам, а ја сам платио кирију. Сад смо сви задовољни и можемо се вратити у Отаџбину. Што ће нам Мон-Блан и Бонифације, шта ће нам Квиринал и Лаго-Мађоре? У нашој Отаџбини чекају нас у братски загрљај финанси, цариници, порезници и егзекутори. У Отаџбину, у Отаџбину! Свирај! Свирај! Свирај! (Млађи свира.) Воз полази! (Он устаје одвојен на средини групе, тупо и очајно гледајући преда се.)
ХОР: Трупа-труп
Трупа-труп
Трупа-трупа-труп...
ЗАВЕСА
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|