◄   II III   ►
III


ČINOVNIK (sa njim ulazi jedan mladić koji nosi portfelj pod pazuhom i jedan žandarm): Ja sam sudski izvršitelj. (Razvija akta.) Vama je poznato da se presudom Suda od 27. juna ove godine O. Br. 14467 vama imaju popisati stvari za dužnu petomesečnu kiriju, ostavljajući vam petnaest dana za regulisanje duga.
MAJKA (klone očajno na stolici na drugoj strani).
OTAC (teško uzdahne): Poznato mi je!
ČINOVNIK: Šta imate dakle za popis? (Uzima kofere i daje ih žandarmu koji ih otvara.)
OTAC: Eto, to što vidite. Cela moja imovina, koliko sam mogao za dvadeset godina službe u državi da stečem, nalazi se u ova dva kofera. Kućni nameštaj nije moj, jer držimo namešten stan. Eto, ta dva kofera, to nam je sve imanje. Mi smo znali da ćete vi doći, pa smo naročito skupili sve i složili da vam bude pri ruci za popis.
ČINOVNIK: Hvala lepo.
OTAC: Na malo.
ČINOVNIK (popisuje stvari, koje žandarm vadi, sporazumevajući se sa advokatskim pisarom. Posle sporazuma): Popisaćemo ovako paušalno. Uzabranjuje vam se dakle sve odelo, veš i svi ostali pokretni predmeti nađeni u kući, sem odela koje je na vama, s tim da ne smete to otuđiti. Stvari se ostavljaju vama na čuvanje i, za petnaest dana, ako ne regulišete dug za kiriju, izložiće se prodaji. Mi smo svoju dužnost svršili. (Potpisuje i daje mu jedan primerak.) Hvala na predusretljivosti!
OTAC: Na malo, izvol’te i drugi put!
ČINOVNIK: Zbogom! (Odlazi, a sa njime i ostali koji su došli.)
MAJKA: (Očajno.) Eto ti tvoje putovanje!
OTAC: Ako, sad smo bar i tu brigu smirili, platili smo kiriju.
STARIJI: Jesu li to, tata, bili carinici?
OTAC: Jeste, dušo, pregledali su nam stvari i sad smo prešli granicu.
STARIJI: A hoćemo li sad dalje da putujemo?
MLAĐI: Pa hoćemo dabome!
MLAĐA: A kuda sad, tata?
OTAC (sad već jetko, nervozno, zlobno): Kuda? Pa eto, deco, svršili smo putovanje i sad se možemo vratiti u Otadžbinu. Ti si video Zemun, ti Vranju, ti Italiju, a ti Švajcarsku. Mama je izlečila reumatizam, a ja sam platio kiriju. Sad smo svi zadovoljni i možemo se vratiti u Otadžbinu. Što će nam Mon-Blan i Bonifacije, šta će nam Kvirinal i Lago-Mađore? U našoj Otadžbini čekaju nas u bratski zagrljaj finansi, carinici, poreznici i egzekutori. U Otadžbinu, u Otadžbinu! Sviraj! Sviraj! Sviraj! (Mlađi svira.) Voz polazi! (On ustaje odvojen na sredini grupe, tupo i očajno gledajući preda se.)
HOR: Trupa-trup
Trupa-trup
Trupa-trupa-trup...

ZAVESA


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.