Касапин и пас
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Касапин, забављајући се о свом послу у касапници. Дође комшијски пас, украде му волујско срце, пак стане бежати. Спази га касапин, но подалеко; рече му: „Е, таки ли си ти мајстор! Иди и уживај, но при тому знај да ми ниси узео, него си ми дaо срце и памет, јер ћу други пут знати како ћу се с тобом опходити!”

Наравоученије

Разуман се ползује од прве преваре, зашто познати кога још не познајемо, то нам је весма полезно, знајући како ћемо се унапредак с њим владати, Зато наша пословица вели: „Ко ме брзо превари, хвала му. Ако ме и други ред обмани, јошт већа му хвала; моја је кривица што га се нисам чувао знајући га какав је.” Обманшчик себи највише вреди, ибо кад и чистосердечно што буде мислити, неће му нико веровати. Тако и сама истина потире цену своју кад је лажљивац каже. Кредит и поштено име прекрасна су стјажанија у животу, зашто их ни море не може потопити, ни злополучије умалити.

Извори уреди

  • Антологија српске књижевности [1]


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.