Како су саграђени Дечани
(Из Сарајева)
Вино пије славни цар Стјепане
Са својијем сином Немањићем,
Када се је вином понашио,
Тад је царе "вако бесједио:
„Чујеш мене, сине Немањићу! 5
„Хајд', дјели се, несретно ти било!
„Не ми треба земља ни градови,
„За Бога те само једног молим,
„Да ми дадеш три аршина земље
„Ђе је мени мјесто омиљело,
„Међу Ипек, међу Ђаковицом,
„На ледине под борје високо,
„Ту је мени мјесто омиљело,
„Да оградим високе Дечане,
„Све од сребра и од сухог злата.“
Дочула га сестра му Јелена,
Три пута се пред братом преклања,
Љуби њега у десницу руку:
„Брате мио, српски цар Стјепане!
„Сам се син ти с тобом, царе, дјели,
„Нек се дјели, несретно му било!
„Ја сам чула, намастир да градиш,
„Сав од сребра и од сухог злата.
„Ја сам старе књиге проучила,
„Што нам кажу, боље запамтила:
„Све што градиш, да ће турско бити,
„А Турци су за благо лакоми,
„Па ће Турчин сребро прековати
„И све чисто злато претопити,
„Веће, брате, славни цар Стјепане!
„Стани, тебе сека да свјетује;
„Ти не гради манастир за Турке,
„Не гради га од сребра ни злата,
„Већ к'о што га твој братац огради
„Виш' Пазара, светог Симеуна;
„Још пољепши камен ћу ти наћи,
„Само пређи преко сињег мора,
„До Мљетака, љепоте градова,
„Ту ћеш наћи камен мерџанију,
„Он је љепши од сребра и злата,
„Драм камена шездесет је пара,
„Какав камен? ништа ц'јене нејма,
„Да се ломи, тврђе се не ломи,
„Да се носи, теже се не носи,
„Да га топи, ништа цјене нејма.“
Благо секи, што свјетова брата,
Благо брату, што послуша секу!
Једном пређе преко сињег мора,
Те закупи камен мерџанију,
Превезе га у морским лађама,
Довезе га на ледину равну
У зелено повисоко борје,
Међу Ипек, међу Ђаковицу.
Ту сагради високе Дечане,
Сја намастир као јарко сунце!
Посвети се српски краљ Стјепане
И његова Јелица сестрица.
Ново царство Турцима допало,
Намастирско благо присвојили,
А намастир дан данаске стоји
За Хришћане као јарко сунце.
Ова пјесма нама останула
Од славнога српског цар Стјепана.
