[Кад умира бего Исах-бего]
Кад умира бего Исах-бего,
Оста млада Исахбеговица
Су њезино девет сирочади;
Свије их је по хизмету дала,
Луду Мејру на Херцеговину, 5
Луда Меха на пашалук дала.
Мехо био девет годин дана;
О шта вакат о тог и вријеме,
Дође вр’јеме да се жени Мехо.
Књигу пише остарјелој мајци: 10
„Мила мајко, хоћу л’ се женити?“
А мајка му књигу одвоаћала:
„Жени, Мехо, хајирли ти било!“
Запросио Мејрушу ђевојку.
О шта вакат, о тог и вријеме, 15
Дође вр’јеме да се води Мејра.
Кад по Мејру свати доходили,
Јадна Мејра свате познавала;
Кад на Мејру дувак доходио,
Јадна Мејра дувак познавала; 20
„Овај дувак баш ко моје мајке“.
Кад под Мејру ђогат доходио,
Јадна Мејра ђога познавала:
„Овај ђогат баш ко мога баба“.
Па кренуше кита и сватови; 25
Кад су дошли Мехмедову двору,
Јадна Мејра дворе познавала:
„Ови двори баш ко мога баба,
Мога баба Исах-бега млада“.
Када свати редом вечераше, 30
Вечераше и кахву попише,
Двоје младо у ђердек сведоше.
Мехо љуби Мејрушу ђевојку,
Пољуби је и два и три пута.
Ведро бјеше, па се наоблачи, 35
Из облака тиха киша нађе,
А из кише муње удараху,
Све кроз пенџер Меху у одају.
А Мехо се јаду ошјетио,
Па говори гонџе Мехимеде: 40
— „О, бога ти, лијепа ђевојко,
Од кога си соја и племена,
Како ми се по имену вичеш?“
Проговара лијепа ђевојка:
А, бога ми, гонџа Мехимеде, 45
Ја сам соја бега Исах-бега,
По имену љепотица Мејра!“
Тад завика гонџа Мехимеде:
„Благо мени о сад до вијека,
Ево мени сестре од матере; 50
Ако сам те три пут пољубио,
Нијесам ти ништа учинио,
Братац сестру од милости љуби,
Од милости, од више драгости!
