[Kad umira bego Isah-bego]
Kad umira bego Isah-bego,
Osta mlada Isahbegovica
Su njezino devet siročadi;
Svije ih je po hizmetu dala,
Ludu Mejru na Hercegovinu, 5
Luda Meha na pašaluk dala.
Meho bio devet godin dana;
O šta vakat o tog i vrijeme,
Dođe vr’jeme da se ženi Meho.
Knjigu piše ostarjeloj majci: 10
„Mila majko, hoću l’ se ženiti?“
A majka mu knjigu odvoaćala:
„Ženi, Meho, hajirli ti bilo!“
Zaprosio Mejrušu đevojku.
O šta vakat, o tog i vrijeme, 15
Dođe vr’jeme da se vodi Mejra.
Kad po Mejru svati dohodili,
Jadna Mejra svate poznavala;
Kad na Mejru duvak dohodio,
Jadna Mejra duvak poznavala; 20
„Ovaj duvak baš ko moje majke“.
Kad pod Mejru đogat dohodio,
Jadna Mejra đoga poznavala:
„Ovaj đogat baš ko moga baba“.
Pa krenuše kita i svatovi; 25
Kad su došli Mehmedovu dvoru,
Jadna Mejra dvore poznavala:
„Ovi dvori baš ko moga baba,
Moga baba Isah-bega mlada“.
Kada svati redom večeraše, 30
Večeraše i kahvu popiše,
Dvoje mlado u đerdek svedoše.
Meho ljubi Mejrušu đevojku,
Poljubi je i dva i tri puta.
Vedro bješe, pa se naoblači, 35
Iz oblaka tiha kiša nađe,
A iz kiše munje udarahu,
Sve kroz pendžer Mehu u odaju.
A Meho se jadu ošjetio,
Pa govori gondže Mehimede: 40
— „O, boga ti, lijepa đevojko,
Od koga si soja i plemena,
Kako mi se po imenu vičeš?“
Progovara lijepa đevojka:
A, boga mi, gondža Mehimede, 45
Ja sam soja bega Isah-bega,
Po imenu ljepotica Mejra!“
Tad zavika gondža Mehimede:
„Blago meni o sad do vijeka,
Evo meni sestre od matere; 50
Ako sam te tri put poljubio,
Nijesam ti ništa učinio,
Bratac sestru od milosti ljubi,
Od milosti, od više dragosti!
