Кад угледам (Владимир Васић)
| Кад угледам (1861) Писац: Владимир Васић |
Кад угледам да се ор’о вије,
Да знаш брате, онда како ми је,
Њега гледам, њему поглед хита
Јер у њему срце види, чита:
„То ј’ застава Душанова била!”
Ох, кад би се и сад тако вила!
Кад погледам у сунашце јарко,
Што се светли, што се блиста тако,
Тад прозборим: бежи сунце, скриј се,
Ми смо боље некај сијали се!
Жеља ми је онда најмилија:
Да нам слава опет ’нако сија!
Сетим ли се све у ропству браће
Запитам ли: слободит’ се кад ће?
Грчевито тад ми стегну руке
Оштру гују јатагана љута,
И кунем с млађан по сто пута:
Идем гори, идем у хајдуке!
У Лозници, 1861.
Извор уреди
1865. Песме Владимира Васића. Издане на свет након смрти његове. Земун: Штампарија И.К.Сопронова. стр. 98.
|