Kad ugledam (Vladimir Vasić)

Kad ugledam  (1861)  Pisac: Vladimir Vasić

Kad ugledam da se or’o vije,
Da znaš brate, onda kako mi je,
Njega gledam, njemu pogled hita
Jer u njemu srce vidi, čita:
„To j’ zastava Dušanova bila!”
Oh, kad bi se i sad tako vila!

Kad pogledam u sunašce jarko,
Što se svetli, što se blista tako,
Tad prozborim: beži sunce, skrij se,
Mi smo bolje nekaj sijali se!
Želja mi je onda najmilija:
Da nam slava opet ’nako sija!

Setim li se sve u ropstvu braće
Zapitam li: slobodit’ se kad će?
Grčevito tad mi stegnu ruke
Oštru guju jatagana ljuta,
I kunem s mlađan po sto puta:
Idem gori, idem u hajduke!

U Loznici, 1861.

Izvor

1865. Pesme Vladimira Vasića. Izdane na svet nakon smrti njegove. Zemun: Štamparija I.K.Sopronova. str. 98.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladimir Vasić, umro 1864, pre 160 godina.