Кад морија Мостар моријаше
Кад морија Мостар моријаше,
све умори и старо и младо,
и умори мајци Ибрахима.
Жао јој га у гробље копати,
већ га копа у зелену башчу. 5
Свако га је јутро облазила,
а једно га јутро дозивала:
— Је л' ти тврдо, Ибро, без душека?
Је л’ ти ниско без бруса јастука,
ил' ти зима без кумаш јоргана, 10
јесу л’ тешке тахте јаворове?
Из мезара нешто проговара:
— Није, мајко, тврдо без душека,
није ниско без бруса јастука,
није зима без кумаш јоргана, 15
нит’ су тешке тахте јаворове,
већ су мени гује додијале:
очи пију, у перчин се крију!
Куни, мајко, Омера бербера
који ми је перчин оставио. 20
Кажи, мајко, мојим јаранима,
што гледају нека не варају,
јер су тешке дјевојачке клетве!
|
|
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 483.
