* * *
Kad morija Mostar morijaše
Kad morija Mostar morijaše,
sve umori i staro i mlado,
i umori majci Ibrahima.
Žao joj ga u groblje kopati,
već ga kopa u zelenu bašču. 5
Svako ga je jutro oblazila,
a jedno ga jutro dozivala:
— Je l' ti tvrdo, Ibro, bez dušeka?
Je l’ ti nisko bez brusa jastuka,
il' ti zima bez kumaš jorgana, 10
jesu l’ teške tahte javorove?
Iz mezara nešto progovara:
— Nije, majko, tvrdo bez dušeka,
nije nisko bez brusa jastuka,
nije zima bez kumaš jorgana, 15
nit’ su teške tahte javorove,
već su meni guje dodijale:
oči piju, u perčin se kriju!
Kuni, majko, Omera berbera
koji mi je perčin ostavio. 20
Kaži, majko, mojim jaranima,
što gledaju neka ne varaju,
jer su teške djevojačke kletve!
|
|
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 483.
