И тугу своју и завјетне мисли

И тугу своју и завјетне мисли  (1896)  Писац: Лиодор Палмин, преводилац: Јован Дучић

И тугу своју и завјетне мисли
У души својој сакривам од људи,
Не појми их нико, нико за њих не зна,
Под осмјејком својим што их кријем туди.

Тек ти, моја мила, у том вједром см’јеху,
Скривена од св’јета распознајеш јаде,
У погледу, тобож спокојну и јасну,
Читаш љубав моју, немир душе младе.

И све свето, мило, што у срцу чувам,
Што браним од људи, све је теби знано;
Све ти читаш јасно што дубоко кријем,
И све влашћу твојом стоји оковано!...

Извор

1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 292-293.