Историја српскога народа (С. Станојевић) 14
Подебљан текст
| ←< додатак библиографији | ИСТОРИЈА СРПСКОГА НАРОДА Писац: Станоје Станојевић |
поговор II >→ |
Ја сâм најбоље осећам све мане и недостатке ове књиге и, кад би требало, ја бих написао можда најоштрију оцену на њу. Али сам ја, у разним приликама, толико замерао досадањим писцима српске историје, да сам осећао и дужност и потребу, да једном прикажем српску прошлост онако, како је ја замишљам и на начин, како ја мислим да треба то учинити.
Тако је постала ова књига. У њој је приказана прошлост нашег народа на новој основи, сасвим друкче него што је то досада чињено. У њој је, осим многих детаља, сасвим нова и концепција и композиција; историја је подељена по важним унутрашњим и спољним догађајима и променама, а приказана је увек напоредо прошлост целога народа. Наравно да је то било врло тешко извести, и да та тешкоћа местимице није савладана.
У појединостима ће у овој књизи бити без сумње недостатака и грешака, али главне замисли, концепција и композиција у целини, — то је добро и тачно и у том правцу тешко да ће се извести велике промене и изнети оправдане замерке.
Природно је да нису сви одељци у књизи подједнако израђени. Ваљаност израде појединих глава стајала је у вези у првом реду са мојим личним студијама, затим са богатством, бар објављених, извора у појединим перијодима и са обиљем монографија за поједине личности, земље, догађаје итд. Тако су неке главе израђене, или само или већином, на основу извора (II, III, V, VI, VII, VIII), а неке су израђене, или сасвим или већином, на основу расправа (I, IV, IX–XII). За израду ових глава употребио сам, уз многе друге монографије, особито: за XI век расправу Фр. Рачкога, Борба јужних Словена; за турско доба све расправе Јов. Томића; за историју Срба у Угарској у XVIII веку М. Грбића, Карловачко владичанство и расправе М. Јакшића о Арсенију IV и о Вићентију Јовановићу; за босанску прошлост В. Клајића Историју Босне; за XIX век расправе Ст. Новаковића, Мих. Гавриловића и Слоб. Јовановића. Осим тога ГГ. Гавриловић и Јовановић били су тако добри, те су у рукопису прочитали две последње главе и учинили ми неке драгоцене напомене и исправке.
Деветнаести век је у осталом израђен овде само у скици, јер би, кад би и то доба било израђено сразмерно према старијим временима, књига изашла сувише велика. Али и без обзира на то, деветнаести век је готово немогуће израдити у средњем обиму, него или у скици, где би била изнета само најважнија факта, као што је овде учињено, или врло опширно, јер је број факата другостепеног значаја врло велик. Осим тога многи догађаји, особито од друге половине XIX века, још су и сувише блиски за објективну оцену, а многа факта још нису ни позната.
Књигу сам назвао: Историја српскога народа, и ако је ово само један део српске прошлости. Овде је у ствари приказана само политичка историја српска. Културну историју српскога народа израдићу можда временом. Ипак сам, и без културне историје, задржао само назив Историја стога, што је он још увек уобичајен за саму политичку историју и на западу, а код нас по готову.
Да напоменем још да сам цело ово дело написао за нешто више од пола године. Можда ће оно, због тога, имати више недостатака, особито у стилу, али ја мислим да је, због тога што је оно на тај начин засновано и изведено као једна целина, већа корист, но штета отуд што је брзо написано.
Позиву на претплату за ову књигу наша се публика, у свима српским покрајинама, необично одазвала. Ма да су неки листови, чим је објављен позив, похитали да изгрде и мене и дело и да одвраћају публику од претплате, ипак је на 3900 њих послало у напред новац за књигу.
Према објави књига неће ући у књижарски промет; она је штампана свега у 4200 примерака: 3900 за претплатнике, а остатак за награду скупљачима, за листове и за стране научнике.
[Аранђеловац, 4 августа 1908 год.].