Историја Срба, Хрвата и Словенаца 1

ИСТОРИЈА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
Писац: Станоје Станојевић


I.
Географски положај српско-хрватско-словеначких земаља.

Земље у којима станују Срби, Хрвати и Словенци чине три географске целине: 1. Басен средњега Дунава; 2. Басен Мораве и Вардара; 3. Јадранско Приморје са својим залеђем (Загорјем).

Ма да су те три географске целине скоро сасвим независне једна од друге, и ма да се оне доста разликују међу собом, оне ипак чине једну целину, теже једна другој и допуњују се међу собом. Узрок што је то тако, лежи у географском положају тих земаља, а њихове узајамне везе и тежње доказује цела историја народа, који су у тим земљама становали, и држава, које су ту образоване и које су ту постојале. Увек су народи и државе у једној од те три географске целине тежили да завладају и другим двема, или бар једном од њих. Да напоменемо, као доказ за то, неке, бар најкарактеристичније, примере.

Хрватска држава, основана у IX веку у Јадранском Приморју, тежила је за цело време свога живота, да се прошири, с једне стране према Босни, дакле у Загорје, а с друге у Подравље и Посавину, дакле у басен средњега Дунава. Немањићска држава, основана у басену Мораве, ширила се не само у долину Вардара, него и у Посавину, дакле у басен средњега Дунава и у Јадранско Приморје. Све државе, које су заузимале басен средњега Дунава стално су тежиле да избију на Јадранском Приморје и да продру у Моравску долину. Тако су Авари у VI и VII веку из средишта своје државе, у басену средњега Дунава, у Срему, Бачкој и Банату, продирали у Далмацију, у Босну и до Солуна, дакле у Јадранско Приморје са Загорјем и у Моравско-вардарску долину. И Мађари су, кад су почетком X века основали своју државу у басену средњег Дунава, вршили своје пљачкачке походе у истим правцима. Они су, као што је познато, заузели почетком XII века Хрватску у Јадранском Приморју, средином тога века почели су ударати на Босну, а од почетка XIII века и на Србију, са намером да продру и да се утврде и у Моравској долини.

И Аустро-Угарска је у XIX веку, држећи басен средњега Дунава и Јадранско Приморје (Далмацију), освојила Босну (Загорје), после тога је хтела да покори и Србију, дакле да заузме и Моравски басен, па да онда из Босне, преко Санџака, и преко Србије продре у Вардарску долину. Та тежња Аустро-Угарске да покори Србију, дакле да завлада Моравско-вардарским басеном, пошто је већ пре тога била заузела Јадранско Приморје и Загорје, изазвала је 1914 године светски рат.

Али је до сукоба између Аустро-Угарске и Србије морало доћи, не само због тога, што је Аустро-Угарска, држећи у својим рукама басен средњега Дунава и Јадранско Приморје за Загорјем, хтела да завлада и Моравско-вардарским басеном, — него и због тога, што је и Србија, из свога централног положаја у Моравском басену, освојив Вардарску долину, морала тежити за тим, да избије у Јадранско Приморје, и да продре, да се прошири и утврди и у басену средњега Дунава.

Могло би се навести још много примера и доказа из прошлости и садашњости, који би показивали, како су басен средњега Дунава, Јадранско Приморје са Загорјем и Моравско-вардарска долина једна географска, економска и културна целина. Кад се узме на ум, да цела та територија чини и етничку целину, јер је сва насељена српско-хрватско-словеначким народом, онда је сасвим разумљива тежња нашега народа, да на том земљишту образује једну своју народну државу.

Међутим, све до наших дана државно јединство нашега народа није могло бити изведено. Томе је било много и разних узрока. Лични, племенски, династички и верски интереси били су у прошлости увек јачи од етничких и географских прилика. Сем тога, унутрашње снаге, које су разједињавале и спољње силе, који су ометале државно јединство, биле су увек јаче но тежња за јединством.