ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ
Позваше нас у рат сви гробови стари,
И заветна мис'о, и божија воља,
Дух великог цара, опали олтари,
Јаук са Вардара и Косова поља.
Позваше нас браћа из мртвих равница,
Понижене сестре и клонуле груди,
Јаворове гусле покиданих жица,
Закопана звона, оковани људи.
Кад је час куцнуо, ми пођосмо смело,
Вођени љубављу и божијим прстом:
Примајући на се провиђења дело
Крвав полумесец заменисмо крстом.
Сад од Куманова, Маркова Прилепа,
И од Грачанице до Битоља равна
Укинута рука црна и свирепа,
Оживела наша царевина давна.
И слобода ниче из великог рата,
Из гробова нових долином Вардара;
Али та слобода нашег старог брата
Пир сатански уне код грешних Бугара.
И уместо ратар сад да пушку скине,
И овенчан славом историјског хода
Да се врати у дом, он и данас гине
За одбрану земље и част свога рода.
И док наше мајке сузама се гуше,
Брегалницом расте гробље ново, свеже;
То умиру храбре, племените душе,
И Кајафин жиг се над Софијом реже.
Испод звезде среће победа нас прати,
Србија и ове преболеће ране;
Али виновнику ко ће казну дати
За злочине које народима нане!
