ISPOD ZVEZDE SREĆE
Pozvaše nas u rat svi grobovi stari,
I zavetna mis'o, i božija volja,
Duh velikog cara, opali oltari,
Jauk sa Vardara i Kosova polja.
Pozvaše nas braća iz mrtvih ravnica,
Ponižene sestre i klonule grudi,
Javorove gusle pokidanih žica,
Zakopana zvona, okovani ljudi.
Kad je čas kucnuo, mi pođosmo smelo,
Vođeni ljubavlju i božijim prstom:
Primajući na se proviđenja delo
Krvav polumesec zamenismo krstom.
Sad od Kumanova, Markova Prilepa,
I od Gračanice do Bitolja ravna
Ukinuta ruka crna i svirepa,
Oživela naša carevina davna.
I sloboda niče iz velikog rata,
Iz grobova novih dolinom Vardara;
Ali ta sloboda našeg starog brata
Pir satanski une kod grešnih Bugara.
I umesto ratar sad da pušku skine,
I ovenčan slavom istorijskog hoda
Da se vrati u dom, on i danas gine
Za odbranu zemlje i čast svoga roda.
I dok naše majke suzama se guše,
Bregalnicom raste groblje novo, sveže;
To umiru hrabre, plemenite duše,
I Kajafin žig se nad Sofijom reže.
Ispod zvezde sreće pobeda nas prati,
Srbija i ove preboleće rane;
Ali vinovniku ko će kaznu dati
Za zločine koje narodima nane!
