Из науке о светлости
| Из науке о светлости (1895) Писац: Ђорђе Станојевић |
Приступ→ |
| Станојевић, Ђорђе (1895). Из науке о светлости. Београд: Српска књижевна задруга. Државна штампарија Краљевине Србије |
Предговор
уредиИ ако човек има пет чула, пет „капија“ кроз које спољашњи утисци и природне појаве улазе у његову унутрашњост, ипак су и најмногобројнији и најважнији они утисци и оне појаве, за које човек дознаје помоћу својих очију. Светлост и светлосне појаве обавештавају нас не само о ономе што се збива у непосредној близини нашој, на нашој земљи и њеној атмосфери, већ нам је светлост и једини гласник свега онога, што постоји и што се догађа далеко ван земље, на небу, у васељени.
Позван од Управе Српске Књижевне Задруге да за њена издања спремим једну књигу из предмета којим се бавим, држао сам да је најприродније почети тим општим и најважнијим посредником између блиског и далеког света с једне, и нас с друге стране. Тако су постале ове поуке из науке о светлости.
Светлосне појаве, разнолике по постанку и по утицају своме, могу изазвати, а врло често и изазивају, нешто услед несавршености наших очију, а нешто због нашега непознавања светлосних закона, страна IV многе погрешне мисли, многа погрешна веровања, многе заблуде и празноверице. Свега тога има код свих народа, па дакле и у нашем народу. Због тога народна књига, као што је ова, па ма била и из науке, ваља на ту страну да скрене пажњу оних којима је упућена; треба да им те појаве изнесе и опише, и да их поучи, како ће у њима видети оно што је истинито, а издвојити оно што је варљиво И на први поглед неразумљиво, и што их упућује да баш томе приписују неку чудотворност и ванприродност.
Руковођен таквим мислима, старао сам се да ову књигу тако и напишем: да научним истинама о светлости протумачим један део неразумљивих и чудноватих светлосних појава, с којима се или сами сретамо или нам од њима други причају. Колино сам, у томе успео, остаје читаоцима да оцене.
Научне поуке, упућене било почетницима било широј публици, морају бити очигледне и узете из свагдашњег живота. С тога би најпотпунији начин поучавања у овим стварима био експерименталан: ваљало би да се пред читаоце изазову, изведу и покажу све појаве, о којима се говори, онако како се оне у истини збивају. Ну пошто је то ствар немогућна, старао сам се да ту очигледност представим згодно изабраним сликама, али не сликама геометриским (као што се то обично ради), већ сликама из живота, из природе, сликама које је сваки или видео или о њима од других слушао и по којима би извесним појавама у другој прилици већу пажњу обратио или би их и сам изазвати могао. На тај начин држим да сам успео, ако не сасвим, а оно бар приближно да заменим експерименат, који је страна V иначе тако важан за популарисање природних наука. По себи се разуме да су те слике, где је требало, морале бити објашњене геометриским цртежима, како ради оних, који би хтели саму ствар боље да разумеју, и ради онога не малог броја читалаца, који у овом предмету нису почетници.
Поред слика и њихових описа, позајмљених од признатих страних аутора (Guillemin, Desbeaux, Marion и др.), покушао сам, да код неких појава скренем пажњу на наше, српске светлосне лепоте, и да на тај начин упутим читаоце на пажљивије посматрање оне разнолике игре светлости, која се у свима нашим пределима тако често јавља.
Ђ. М. Ст.
ПРЕГЛЕД САДРЖИНЕ
уреди| СТРАНА | ||
|---|---|---|
| Приступ | 1 | |
| I Извори светлости | 10 | |
| Природни извори светлости | 10 | |
| Вештачки извори еветлооти | 16 | |
| Хладна светлост, фосфорност | 26 | |
| II Простирање светлости | 39 | |
| Сенка и полусенка | 41 | |
| Атмосферске сенке и ноћна привиђења | 47 | |
| Мрачна комора | 56 | |
| Зора и сутон | 61 | |
| III Брзина светлости | 65 | |
| IV Одбијање светлости | 74 | |
| Равна огледала | 75 | |
| Паралелна и нагнута огледала | 84 | |
| Историја и примена равних огледала | 89 | |
| Атмосферско одбијање светлости | 96 | |
| Шупља огледала | 103 | |
| Испупчена огледала | 112 | |
| Цилиндрична, купаста и параболска огледала | 114 | |
| Архимедова огледала | 118 | |
| Мађиска огледала | 126 | |
| Дифузна светлост | 128 | |
| V Преламање светлости | 138 | |
| Преламање у опште | 138 | |
| Тотална рефлексија | 148 | |
| Атмосферско преламање | 153 | |
| Фата моргана и остале сличне појаве | 158 | |
| Преламање кроз плочаста тела | 174 | |
| Преламање код призме | 178 | |
| Преламање код сочива | 185 | |
| Историја и примена сочива | 197 | |
| Куле светлиље | 200 | |
| Лупа | 202 | |
| Микроскоп | 206 | |
| Дурбин | 215 | |
| Телескоп | 231 | |
| Некромантија | 238 | |
| Чаробна лампа | 243 | |
| Фантасмагорија | 245 | |