Iz nauke o svetlosti
| Iz nauke o svetlosti (1895) Pisac: Đorđe Stanojević |
Pristup→ |
| Stanojević, Đorđe (1895). Iz nauke o svetlosti. Beograd: Srpska književna zadruga. Državna štamparija Kraljevine Srbije |
Predgovor
urediI ako čovek ima pet čula, pet „kapija“ kroz koje spoljašnji utisci i prirodne pojave ulaze u njegovu unutrašnjost, ipak su i najmnogobrojniji i najvažniji oni utisci i one pojave, za koje čovek doznaje pomoću svojih očiju. Svetlost i svetlosne pojave obaveštavaju nas ne samo o onome što se zbiva u neposrednoj blizini našoj, na našoj zemlji i njenoj atmosferi, već nam je svetlost i jedini glasnik svega onoga, što postoji i što se događa daleko van zemlje, na nebu, u vaseljeni.
Pozvan od Uprave Srpske Književne Zadruge da za njena izdanja spremim jednu knjigu iz predmeta kojim se bavim, držao sam da je najprirodnije početi tim opštim i najvažnijim posrednikom između bliskog i dalekog sveta s jedne, i nas s druge strane. Tako su postale ove pouke iz nauke o svetlosti.
Svetlosne pojave, raznolike po postanku i po uticaju svome, mogu izazvati, a vrlo često i izazivaju, nešto usled nesavršenosti naših očiju, a nešto zbog našega nepoznavanja svetlosnih zakona, strana IV mnoge pogrešne misli, mnoga pogrešna verovanja, mnoge zablude i praznoverice. Svega toga ima kod svih naroda, pa dakle i u našem narodu. Zbog toga narodna knjiga, kao što je ova, pa ma bila i iz nauke, valja na tu stranu da skrene pažnju onih kojima je upućena; treba da im te pojave iznese i opiše, i da ih pouči, kako će u njima videti ono što je istinito, a izdvojiti ono što je varljivo I na prvi pogled nerazumljivo, i što ih upućuje da baš tome pripisuju neku čudotvornost i vanprirodnost.
Rukovođen takvim mislima, starao sam se da ovu knjigu tako i napišem: da naučnim istinama o svetlosti protumačim jedan deo nerazumljivih i čudnovatih svetlosnih pojava, s kojima se ili sami sretamo ili nam od njima drugi pričaju. Kolino sam, u tome uspeo, ostaje čitaocima da ocene.
Naučne pouke, upućene bilo početnicima bilo široj publici, moraju biti očigledne i uzete iz svagdašnjeg života. S toga bi najpotpuniji način poučavanja u ovim stvarima bio eksperimentalan: valjalo bi da se pred čitaoce izazovu, izvedu i pokažu sve pojave, o kojima se govori, onako kako se one u istini zbivaju. Nu pošto je to stvar nemogućna, starao sam se da tu očiglednost predstavim zgodno izabranim slikama, ali ne slikama geometriskim (kao što se to obično radi), već slikama iz života, iz prirode, slikama koje je svaki ili video ili o njima od drugih slušao i po kojima bi izvesnim pojavama u drugoj prilici veću pažnju obratio ili bi ih i sam izazvati mogao. Na taj način držim da sam uspeo, ako ne sasvim, a ono bar približno da zamenim eksperimenat, koji je strana V inače tako važan za popularisanje prirodnih nauka. Po sebi se razume da su te slike, gde je trebalo, morale biti objašnjene geometriskim crtežima, kako radi onih, koji bi hteli samu stvar bolje da razumeju, i radi onoga ne malog broja čitalaca, koji u ovom predmetu nisu početnici.
Pored slika i njihovih opisa, pozajmljenih od priznatih stranih autora (Guillemin, Desbeaux, Marion i dr.), pokušao sam, da kod nekih pojava skrenem pažnju na naše, srpske svetlosne lepote, i da na taj način uputim čitaoce na pažljivije posmatranje one raznolike igre svetlosti, koja se u svima našim predelima tako često javlja.
Đ. M. St.
PREGLED SADRŽINE
uredi| STRANA | ||
|---|---|---|
| Pristup | 1 | |
| I Izvori svetlosti | 10 | |
| Prirodni izvori svetlosti | 10 | |
| Veštački izvori evetlooti | 16 | |
| Hladna svetlost, fosfornost | 26 | |
| II Prostiranje svetlosti | 39 | |
| Senka i polusenka | 41 | |
| Atmosferske senke i noćna priviđenja | 47 | |
| Mračna komora | 56 | |
| Zora i suton | 61 | |
| III Brzina svetlosti | 65 | |
| IV Odbijanje svetlosti | 74 | |
| Ravna ogledala | 75 | |
| Paralelna i nagnuta ogledala | 84 | |
| Istorija i primena ravnih ogledala | 89 | |
| Atmosfersko odbijanje svetlosti | 96 | |
| Šuplja ogledala | 103 | |
| Ispupčena ogledala | 112 | |
| Cilindrična, kupasta i parabolska ogledala | 114 | |
| Arhimedova ogledala | 118 | |
| Mađiska ogledala | 126 | |
| Difuzna svetlost | 128 | |
| V Prelamanje svetlosti | 138 | |
| Prelamanje u opšte | 138 | |
| Totalna refleksija | 148 | |
| Atmosfersko prelamanje | 153 | |
| Fata morgana i ostale slične pojave | 158 | |
| Prelamanje kroz pločasta tela | 174 | |
| Prelamanje kod prizme | 178 | |
| Prelamanje kod sočiva | 185 | |
| Istorija i primena sočiva | 197 | |
| Kule svetlilje | 200 | |
| Lupa | 202 | |
| Mikroskop | 206 | |
| Durbin | 215 | |
| Teleskop | 231 | |
| Nekromantija | 238 | |
| Čarobna lampa | 243 | |
| Fantasmagorija | 245 | |