Из аустријске војне 1866
(Из Хрватске)
Мили Боже! чим поче година
На хиљаду и осам стотина
Осам стотин' и шездесет шеста,
Глас донесе од истока вила,
Да нам није Италија мирна 5
Да машира хрватска крајина;
Мили Боже! што то бити може
Да се Француз умирит' не може?
Већ он иште преко сињег мора
Трст и Р'јеку, ћесарову дику, 10
Сењ бијели у земљи Хрватској,
Земљу Босну, равну Далмацију,
Далмацију до сињега мора,
Славонију и с њом Унгарију;
Нигда тога предобити не ће. 15
Кад би курва тако предобио,
Сиње би нам море затворио,
Да не може у крајину равну
Рујно вино и б'јела пшеница.
У то вр'јеме, за дуго не било, 20
Драт потеже у бијелу Бечу,
Поздрав нами од ћесара дође,
Сву крајину редом поздравио:
„Ој Личани, сиви соколови!
„Оточани на образ јунаци! 25
„Огулинци, вазљубљени синци!
„И Слуњани, од ока пушкари!
„В'јерно вас је породила мајка
„И крајина за дику држала,
„Од'те амо, моји соколови! 30
„Возиће вас ватрени волови,
„Који не ће сламе нити с'јена,
„Нит' им могу нашкодити вуци,
„Баталијон сав могу повући.“
Књига оде од града до града, 35
Па ми дође до Карловца града
И на шаке Мајни обрштару.
Кад је Мајна књигу отворио,
Од образа сузе оронио,
Књигу штије, других дван'ест пише, 40
Па их шаље до дван'ест кап'тана:
„Капетани, сиви соколови!
„Куп'те војску са четири стране,
„Све онако, како књига каже,
„Све фелтовце, млађене јунаке, 45
„И трећаке по избор јунаке,
„Који знају талијанске путе.“
Капетани разумjеше гласе,
Па ми сабље припасују на се
И пале ми на ларму можаре, 50
Купе војску са четири стране,
Све онако, како књига каже:
Све фелтовце млађене јунаке
И трећаке, по избор јунаке,
Који знају талијанске путе.— 55
Маширају Граничари млади,
Мапирају до Карловца града,
Граничару пуно срце јада,
Остављајућ' домовину сада,
И на дому остарилу мајку, 60
Стару мајку, љубу превијерну,
Ситну ђецу, сироте нејаке.
Тужна мајка на постељи тужи,
Њојзи синак десну руку пружи:
„Остај с Богом, моја стара мајко!“ 65
Љуто куне остарила мајка:
„Италијо, гром те запалио!
„Многу јеси расц'јелила мајку
„И сестрицу у црно завила,
„Вјерну љубу у род оправила. 70
„Војујући с царем силујући.“
Ту јунаци поставише војску
И одоше до Удбине равне,
Ту остапе до три бијела дана;
Кад пасаше три бијела дана, 75
Ударише свирке и колике,
Издадоше гласе пре велике;
Ту јунаци поставише војску,
Маширају до Карловца града.
Ал' излази Мајне обрштаре, 80
На зеленку, добру коњу своме,
И износи свилене барјаке,
Пак је јунак тихо говорио:
„Ој Слуњани, моја браћо драга!
„Славу дајте Богу јединоме 85
„И присегу цару великоме,
„Да барјака оставит' не ћемо,
„До кап крви и нашега в'јека,
„То је нашла од старине дика.“
Маширају Слуњани јунаци, 90
Маширају кроз Карловац граде;
Пред њима је банда и музика
И још томе Мајна обpштаре
На зеленку, добро коњу своме;
И за њим се свилен барјак вије, 95
То је барјак другог батољона,
И одоше Банији од града,
И сједоше у кола лагана
И одоше до Загреба града.
Врло их је дочекао бане 100
Са ужином и рујнијем вином.
И ту вр'јеме за дуго не бјеше,
Сваки свога мјеста потражише.
И сједоше у исте кочије,
И дођоше до Леграда града; 105
Ту се, брате годно мјесто каже,
Ђе се Мура Дравом водом слаже,
Јер је Сава заносита јако,
Занјела би коња и јунака,
Камо л' не би млађена јунака. 110
Ту скренуше од десна на л'јевo,
И одоше кроз тиролске стране,
На шест мјеста кроз земљу прођоше
И дођоше до Љубљане града;
Љубљана им вино поклонила, 115
Ту их тавна ноћца ухватила.
Промјенише лагану кочију
И одоше до Тријеста б'јела.
Ту је, брате, мјесто за јунака:
С десне стране море оклопило, 120
А са л'јева те студене ст'јене.
Ал' говори мало и велико:
„Мили Боже чудна Граничара!
„Како ће га прегорети мајка?“
Ту осташе три б'јела мјесеца. 125
Ал' говоре грофи и трговци:
„Мили Боже, на свему ти хвала!
„Ко ухвати цара немилога,
„Ко ухвати барјак јал' лубарду,
„Лјепо ћемо њега даривати, 130
„Све у злату стотину дуката.“
У то вр'јеме за дуго не било,
Ал' ето ти јада из ненада:
Црн се барјак преко неба вија,
Он се вија, Трсту се навија, 135
Занајвише граду на кастеле,
Он не лаже, баталијон каже,
Мили Боже, на свему ти хвала!
Кад се двије ударише војске,
Код Инђије, воде плавовите. 140
Врла срећа наше послужила:
Дв'је хиљаде живи ухватили,
Ој четири на воду нагнали;
Јоште, брате, ни броја се не зна,
Колико је погинуло глава. 145
Бог живио Албрехт-генерала!
Ћесареве војске господара!
Од границе крило учинио,
По друмови Швабе и Лобарде
А на прво ловце витороге 150
От'о им је четрвест товара,
Нит' је више, нит' се пером пише.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
