◄   СЕДМА ПОЈАВА ОСМА ПОЈАВА ДЕВЕТА ПОЈАВА   ►


ОСМА ПОЈАВА


САВЕТА И БРАНКО


САВЕТА (улазећи): Отишли су! (Опази Бранка.) Ах!

БРАНКО (осврне се): Ви сте, госпођице! (Преступи јој.) Ви рекосте да идете у кујну?

САВЕТА: Била сам већ.

БРАНКО: Празни изговори: али ипак довољни да њима оправдате ваше понашање наспрам мене.

САВЕТА: Ја вас не разумем, господине!

БРАНКО: Не разумете ме?!... Зар ви нисте женска којој је дано да мушкима, ма и из очију, чита осећања што су им урезана у срцу? Зар се може и помислити да ви ни до данашњег дана не приметисте

како ме мучите вашим 'ладним понашањем?

САВЕТА: Доста, господине! (За себе.) Држ' се, Савета!

БРАНКО: Зар ваше срце никада није јаче закуцало? Зар ви баш ни за кога на свету не марите?

САВЕТА: Ко зна!

БРАНКО: Чујте ме, госпођице! Од првог дана, када сам вас видио, једнако лебди ваш лик пред мојим очима. Од тога доба ја не имадох друге жеље већ те да задобијем у малој, у најмањој мери вашу

наклоност.

САВЕТА: Заиста, господине?

БРАНКО: Ви још сумњате?!... Не, не, госпођице, ја не умем ласкати; ја не умем да избирам оне слатке речи којима људи најбожанственије осећање тумаче. Ја знам само једно, а то је: да вас љубим

свом снагом душе своје, да вас љубим ватром прве љубави!

САВЕТА (за себе): О, боже!

БРАНКО: Ви ћутите?

САВЕТА (прсне у смеј): Ха, ха, ха! Ви љубите... мене... мене љубите!... Ха, ха, ха! Опростите, господине. није лепо од мене што се смејем; али то што сам чула то је нешто ново за мене... од

вас... да... ха, ха. ха!

БРАНКО (узбуђен): Госпођице, ја не налазим да је моја љубав тако смешна!

САВЕТА: Зашто не! Ја се не смејем вашој љубави већ предмету ваше љубави. Ха, ха, ха! Опростите, опет сам се занела... Немојте се зато срдити!... Заборавите на овај тренутак и ствар је свршена.

БРАНКО: Госпођице, ја вас не разумем!

САВЕТА: Не разумете? Дакле чујте, и ја љубим!

БРАНКО: Љубите?

САВЕТА: Да; али не вас већ другог! А сада збогом господине! Ха, ха, ха! (За себе у поласку.) Како је тешко плаћати дугове! (Оде.)