Избирачица/8
| ◄ СЕДМА ПОЈАВА | ОСМА ПОЈАВА | ДЕВЕТА ПОЈАВА ► |
ОСМА ПОЈАВА
САВЕТА И БРАНКО
САВЕТА (улазећи): Отишли су! (Опази Бранка.) Ах!
БРАНКО (осврне се): Ви сте, госпођице! (Преступи јој.) Ви рекосте да идете у кујну?
САВЕТА: Била сам већ.
БРАНКО: Празни изговори: али ипак довољни да њима оправдате ваше понашање наспрам мене.
САВЕТА: Ја вас не разумем, господине!
БРАНКО: Не разумете ме?!... Зар ви нисте женска којој је дано да мушкима, ма и из очију, чита осећања што су им урезана у срцу? Зар се може и помислити да ви ни до данашњег дана не приметисте
како ме мучите вашим 'ладним понашањем?
САВЕТА: Доста, господине! (За себе.) Држ' се, Савета!
БРАНКО: Зар ваше срце никада није јаче закуцало? Зар ви баш ни за кога на свету не марите?
САВЕТА: Ко зна!
БРАНКО: Чујте ме, госпођице! Од првог дана, када сам вас видио, једнако лебди ваш лик пред мојим очима. Од тога доба ја не имадох друге жеље већ те да задобијем у малој, у најмањој мери вашу
наклоност.
САВЕТА: Заиста, господине?
БРАНКО: Ви још сумњате?!... Не, не, госпођице, ја не умем ласкати; ја не умем да избирам оне слатке речи којима људи најбожанственије осећање тумаче. Ја знам само једно, а то је: да вас љубим
свом снагом душе своје, да вас љубим ватром прве љубави!
САВЕТА (за себе): О, боже!
БРАНКО: Ви ћутите?
САВЕТА (прсне у смеј): Ха, ха, ха! Ви љубите... мене... мене љубите!... Ха, ха, ха! Опростите, господине. није лепо од мене што се смејем; али то што сам чула то је нешто ново за мене... од
вас... да... ха, ха. ха!
БРАНКО (узбуђен): Госпођице, ја не налазим да је моја љубав тако смешна!
САВЕТА: Зашто не! Ја се не смејем вашој љубави већ предмету ваше љубави. Ха, ха, ха! Опростите, опет сам се занела... Немојте се зато срдити!... Заборавите на овај тренутак и ствар је свршена.
БРАНКО: Госпођице, ја вас не разумем!
САВЕТА: Не разумете? Дакле чујте, и ја љубим!
БРАНКО: Љубите?
САВЕТА: Да; али не вас већ другог! А сада збогом господине! Ха, ха, ха! (За себе у поласку.) Како је тешко плаћати дугове! (Оде.)