Izbiračica/8
| ◄ SEDMA POJAVA | OSMA POJAVA | DEVETA POJAVA ► |
OSMA POJAVA
SAVETA I BRANKO
SAVETA (ulazeći): Otišli su! (Opazi Branka.) Ah!
BRANKO (osvrne se): Vi ste, gospođice! (Prestupi joj.) Vi rekoste da idete u kujnu?
SAVETA: Bila sam već.
BRANKO: Prazni izgovori: ali ipak dovoljni da njima opravdate vaše ponašanje naspram mene.
SAVETA: Ja vas ne razumem, gospodine!
BRANKO: Ne razumete me?!... Zar vi niste ženska kojoj je dano da muškima, ma i iz očiju, čita osećanja što su im urezana u srcu? Zar se može i pomisliti da vi ni do današnjeg dana ne primetiste
kako me mučite vašim 'ladnim ponašanjem?
SAVETA: Dosta, gospodine! (Za sebe.) Drž' se, Saveta!
BRANKO: Zar vaše srce nikada nije jače zakucalo? Zar vi baš ni za koga na svetu ne marite?
SAVETA: Ko zna!
BRANKO: Čujte me, gospođice! Od prvog dana, kada sam vas vidio, jednako lebdi vaš lik pred mojim očima. Od toga doba ja ne imadoh druge želje već te da zadobijem u maloj, u najmanjoj meri vašu
naklonost.
SAVETA: Zaista, gospodine?
BRANKO: Vi još sumnjate?!... Ne, ne, gospođice, ja ne umem laskati; ja ne umem da izbiram one slatke reči kojima ljudi najbožanstvenije osećanje tumače. Ja znam samo jedno, a to je: da vas ljubim
svom snagom duše svoje, da vas ljubim vatrom prve ljubavi!
SAVETA (za sebe): O, bože!
BRANKO: Vi ćutite?
SAVETA (prsne u smej): Ha, ha, ha! Vi ljubite... mene... mene ljubite!... Ha, ha, ha! Oprostite, gospodine. nije lepo od mene što se smejem; ali to što sam čula to je nešto novo za mene... od
vas... da... ha, ha. ha!
BRANKO (uzbuđen): Gospođice, ja ne nalazim da je moja ljubav tako smešna!
SAVETA: Zašto ne! Ja se ne smejem vašoj ljubavi već predmetu vaše ljubavi. Ha, ha, ha! Oprostite, opet sam se zanela... Nemojte se zato srditi!... Zaboravite na ovaj trenutak i stvar je svršena.
BRANKO: Gospođice, ja vas ne razumem!
SAVETA: Ne razumete? Dakle čujte, i ja ljubim!
BRANKO: Ljubite?
SAVETA: Da; ali ne vas već drugog! A sada zbogom gospodine! Ha, ha, ha! (Za sebe u polasku.) Kako je teško plaćati dugove! (Ode.)