Иво Сењанин избавља Гојка Десанчића
0001 Вино пију тридесет Сењана
0002 Усред Сења у новој механи,
0003 Међ’ њима је Сењанине Иво,
0004 Баш Иване, сењски капетане.
0005 К њим’ долази мајка
0006 Десанчића Гојка.
0007 Пак беседи остарила мајка:
0008 „Децо моја, тридесет Сењана,
0009 О Иване, сењски капетане,
0010 Ви седите, децо, па пијете вино,
0011 А мој Гојко у тавници лежи,
0012 У тавници, децо, у кући проклетој,
0013 Избав’те ми, децо, Десанчића Гојка,
0014 Купом ћу вам мајка поделити благо!“
0015 Ал’ беседе тридесет Сењана
0016 И сам вели Сењанине Иво:
0017 „Стара мајко Десанчића Гојка,
0018 Ми би твога избавили Гојка
0019 Из тавнице из куће проклете,
0020 Ал’ немамо, мајко, добра кулаиза,
0021 Који знаде равној Босни путе,
0022 Равној Босни и Херцеговини,
0023 Већ ти иди, остарила мајко,
0024 Усред Сења каменој мејани ─
0025 Вино пије од Косова Раде
0026 Са легеном од дванаест ока,
0027 Па он знаде равној Босни путе,
0028 Равној Босни и Херцеговини!
0029 Ако Раде, мајко, у дружбини пође,
0030 Ми ћемо, мајко, избавити Гојка
0031 Из тавнице из куће проклете!“
0032 Кад саслуша остарила мајка
0033 Што беседе Сењани јунаци,
0034 Она оде каменој мејани ─
0035 Вино пије од Косова Раде
0036 Са легеном од дванаест ока.
0037 Па беседи мајка Десанчића Гојка:
0038 „Седиш, сине, рујно пијеш вино,
0039 А мој Гојко у тавници лежи,
0040 У тавници, сине, у кући проклетој,
0041 Гди је оно, сине, крви до колена
0042 И јуначке кости до појаса!
0043 Па Сењани се, сине, мени обећали
0044 Да би мога избавили Гојка
0045 Из тавнице из куће проклете,
0046 Ал’ немаду добра кулауза
0047 Који знаде равној Босни путе,
0048 Равној Босни и Херцеговини,
0049 А и оном Ердељу проклетом,
0050 Па ево ме до тебе послаше
0051 Да те молим, сине, од Косова Раде,
0052 Да са њима до Ердеља пођеш!“
0053 Ал’ беседи од Косова Раде:
0054 „Стара мајко Десанчића Гојка,
0055 Ајде, мајко, у нову мејану,
0056 А код они Сењана јунака,
0057 Носи, мајко, вино на јунаке
0058 Да би ли се мени обећали
0059 Да издати, мајко, један другог неће,
0060 Већ у друштву изгинути хоће!“
0061 Кад дођоше у нову мејану
0062 Ди Сењани ладно пију вино,
0063 Мајка поји Сењане јунаке,
0064 А Раде од њи тврду веру иште,
0065 Па да иде с њима у дружбини.
0066 Кад Сењани веру му дадоше,
0067 Седе Раде с њима пити вино.
0068 Вино пише љетњи дан до подне,
0069 Па с’ дигоше Богом путовати.
0070 Кад су били у гори зеленој,
0071 Недалеко од Ердеља града,
0072 Ал’ беседи од Косова Раде:
0073 „Браћо моја, тридесет Сењана,
0074 О Иване, сењски капетане,
0075 Ко ће ићи у банове дворе
0076 Да уводи банове дворове
0077 И проклету тавницу банову,
0078 Ди тавнује Десанчића Гојко?“
0079 Сви Сењани ником поникоше
0080 И у црну земљу погледаше,
0081 Сам пониче Сењанине Иво,
0082 Не пониче од Косова Раде,
0083 Не пониче, већ грлом покличе:
0084 „Ој Бога вам, Сењани јунаци,
0085 О Иване, сењски капетане,
0086 Ја ћу ићи да уводим дворе,
0087 Пусте дворе од Ердеља бана
0088 И његову тавницу проклету,
0089 Гди тавнује Десанчића Гојко!“
0090 Свлачи са се ајдучко одело,
0091 А облачи просјачко одело,
0092 Посипа праом и пепелом,
0093 Узе штаке у обадве руке,
0094 А у торбу гусле јаорове,
0095 Па ушета у банове дворе.
0096 Ал’ пред двором бане пије вино,
0097 А служи му Десанчића Гојко
0098 Без калпака и без ал-појаса,
0099 Без чизама и без сабље бритке,
0100 А беседи од Косова Раде:
0101 „Даруј мене, бане господине,
0102 Господ ми те даривао, бане,
0103 И од зле те муке уклонио,
0104 Од зле муке од ајдучке руке!“
0105 Оде бане у беле дворове
0106 Да изнесе пара и динара,
0107 Да дарује сужња преневољна.
0108 Ал’ беседи од Косова Раде:
0109 „Побратиме Десанчића Гојко,
0110 Можеш ли ме по чим познавати?“
0111 Ал’ беседи Десанчића Гојко:
0112 „Како ћу те, брате, познавати,
0113 Ево има девет годин’ дана
0114 Откако сам у тавници сужањ!“
0115 Ал’ беседи од Косова Раде:
0116 „Побратиме Десанчића Гојко,
0117 Ја сам, брате, од Косова Раде,
0118 Нас је дошло тридесет Сењана,
0119 Са нама је Сењанине Иво,
0120 Ми смо дошли, побратиме Гојко,
0121 Из тавнице да те избавимо
0122 Ил’ да наше кости оставимо!“ ─
0123 „Откан’те се се, мила браћо моја,
0124 Ви не мож’те мене избавити,
0125 Већ и ви мож’те кости оставити!“ ─
0126 „Не будали, Десанчића Гојко,
0127 Веће казуј, побратиме драги,
0128 Је л’ на тебе, брате, тешко гвожђе
0129 И откуд је понајтања кула?“
0130 Ал’ беседи Десанчића Гојко:
0131 „На мене је, брате, силно тешко гвожђе,
0132 На ногама, брате, алке са ланцима,
0133 На рукама троји беленчизи,
0134 А на врату силно синџир гвожђе,
0135 Једно с другим седамдесет ока,
0136 А кула је одсвуд подједнака,
0137 Од истока, брате, мало понајтања ─
0138 Три аршина мермера камена
0139 И четири растовине суве!“
0140 Ал’ беседи од Косова Раде:
0141 „То је, брате, шупље и раздрто,
0142 А на теби врло лако гвожђе!“
0143 Утом бане из двора изиђе,
0144 Па износи пара и динара,
0145 Те дарује сужња преневољна.
0146 Кличе грлом од Косова Раде:
0147 „Хвала, бане, хвала, господине,
0148 Господ ми те даривао, бане,
0149 И од зле те муке уклонио,
0150 Од зле муке, од ајдучке руке!“
0151 Ал’ беседи од Ердеља бане:
0152 „Бога теби, сужњи преневољни,
0153 Откуда си, од кога си рода?“
0154 Одговара од Косова Раде:
0155 „Ја сам, бане, из Сења бијела!“
0156 Ал’ беседи од Ердеља бане:
0157 „Кад си, море, из Сења бијела,
0158 Знаш ли дворе Десанчића Гојка
0159 И знаш ли му остарилу мајку?“
0160 Одговара од Косова Раде:
0161 „Знам ја дворе Десанчића Гојка ─
0162 Двори су му врло олошали,
0163 А не знам му остариле мајке,
0164 Скоро сам се у Сењ доселио!“
0165 Па отиде од Косова Раде
0166 Међ’ дружбину у гору зелену,
0167 Па казује Сењаном јунаком:
0168 „Браћо моја, тридесет Сењана,
0169 О Иване, сењски капетане,
0170 Ја уходи у банове дворе,
0171 Видио сам Десанчића Гојка,
0172 Видио сам и с њим беседио ─
0173 Тавница му шупља и раздрта,
0174 А на њему врло мало гвожђа!“
0175 Кад је тавна но’ца настанула,
0176 Допадоше Сењани јунаци
0177 Под проклету банову тавницу,
0178 Па копаше банову тавницу,
0179 Копаше је до поноћи тавне.
0180 А кад види од Косова Раде
0181 Да с’ до зоре прокопати неће,
0182 Цикну Раде као љута гуја,
0183 Па истрже шестопер позлаћен,
0184 Те удара суву растовину.
0185 Пуче пуста растовина сува,
0186 Провали се од истока кула,
0187 Уђе Раде у проклету кулу,
0188 Те узеде Десанчића Гојка.
0189 Изнесе га пред проклету кулу,
0190 Пак бесди Сењаном јунаком:
0191 „Ајд’те, браћо, фришко да идемо,
0192 Да нас овде зора не уфати ─
0193 Ја ћу носит’ на плећима Гојка,
0194 Носићу га до горе зелене,
0195 Тамо ћемо отковати Гојка!“
0196 А када је зора заплавила,
0197 Бан изаш’о да обиђе кулу;
0198 А кад види од Ердеља бане
0199 Да је њему поарана кула
0200 И однешен Десанчића Гојко,
0201 Он сакупи три стотин’ Турака
0202 У потеру, а да отмеду Гојка.
0203 Састигоше Сењане јунаке,
0204 Стигоше ји близу горе чарне.
0205 Раде, носећ’ Десанчића Гојка
0206 Дугим путем, уморио с’ беше,
0207 Те дозивље Сењанина Иву:
0208 „Драги брате, сењски капетане,
0209 Узми брате, Десанчића Гојка,
0210 Узми га на плећа јуначка,
0211 Докле мене плећа оломину!“
0212 Тек што Иво Десанчића прими,
0213 А Раде се уклони на страну,
0214 Допадоше јаничари Турци,
0215 Учинише јуриш међ’ Сењане
0216 И отеше Сењанина Иву.
0217 Тад зацвили Десанчићу Гојко:
0218 „Браћо моја, тридесет Сењана,
0219 О Иване, сењски капетане,
0220 О јуначе, од Косова Раде,
0221 Из једног ме, браћо, избависте гвожђа,
0222 У троја ме данас оковасте!“
0223 А кад зачу од Косова Раде
0224 Плачне речи Десанчића Гојка,
0225 Тад беседи Сењаном јунаком:
0226 „Та нисмо л’ се, браћо, опкладили
0227 Да издати један другог неће
0228 И да ћемо Гојка избавити
0229 Или наше кости оставити?“
0230 Па подвикну од Косова Раде,
0231 Стаде с горе опадати лишће,
0232 А Турком се одвијати чалме,
0233 Па међ’ Турке јуриш учинише.
0234 Од Сењана нико не погибе,
0235 Од Турака нико не остаде,
0236 Само један јунак од Ердеља бане,
0237 Па и њега уватио Раде
0238 Десном руком за грло бијело,
0239 А скида га са добра коњица,
0240 С Гојка скида тешко синџир гвожђе,
0241 С Гојка скида, на бана окива,
0242 Даде бана Десанчићу Гојку.
0243 Он га води бијеломе двору
0244 И враћа му тавновање своје;
0245 Мајка с купом подјељује благо,
0246 Раду даје злаћану кошуљу.
