Ivo Senjanin izbavlja Gojka Desančića
0001 Vino piju trideset Senjana
0002 Usred Senja u novoj mehani,
0003 Međ’ njima je Senjanine Ivo,
0004 Baš Ivane, senjski kapetane.
0005 K njim’ dolazi majka
0006 Desančića Gojka.
0007 Pak besedi ostarila majka:
0008 „Deco moja, trideset Senjana,
0009 O Ivane, senjski kapetane,
0010 Vi sedite, deco, pa pijete vino,
0011 A moj Gojko u tavnici leži,
0012 U tavnici, deco, u kući prokletoj,
0013 Izbav’te mi, deco, Desančića Gojka,
0014 Kupom ću vam majka podeliti blago!“
0015 Al’ besede trideset Senjana
0016 I sam veli Senjanine Ivo:
0017 „Stara majko Desančića Gojka,
0018 Mi bi tvoga izbavili Gojka
0019 Iz tavnice iz kuće proklete,
0020 Al’ nemamo, majko, dobra kulaiza,
0021 Koji znade ravnoj Bosni pute,
0022 Ravnoj Bosni i Hercegovini,
0023 Već ti idi, ostarila majko,
0024 Usred Senja kamenoj mejani ─
0025 Vino pije od Kosova Rade
0026 Sa legenom od dvanaest oka,
0027 Pa on znade ravnoj Bosni pute,
0028 Ravnoj Bosni i Hercegovini!
0029 Ako Rade, majko, u družbini pođe,
0030 Mi ćemo, majko, izbaviti Gojka
0031 Iz tavnice iz kuće proklete!“
0032 Kad sasluša ostarila majka
0033 Što besede Senjani junaci,
0034 Ona ode kamenoj mejani ─
0035 Vino pije od Kosova Rade
0036 Sa legenom od dvanaest oka.
0037 Pa besedi majka Desančića Gojka:
0038 „Sediš, sine, rujno piješ vino,
0039 A moj Gojko u tavnici leži,
0040 U tavnici, sine, u kući prokletoj,
0041 Gdi je ono, sine, krvi do kolena
0042 I junačke kosti do pojasa!
0043 Pa Senjani se, sine, meni obećali
0044 Da bi moga izbavili Gojka
0045 Iz tavnice iz kuće proklete,
0046 Al’ nemadu dobra kulauza
0047 Koji znade ravnoj Bosni pute,
0048 Ravnoj Bosni i Hercegovini,
0049 A i onom Erdelju prokletom,
0050 Pa evo me do tebe poslaše
0051 Da te molim, sine, od Kosova Rade,
0052 Da sa njima do Erdelja pođeš!“
0053 Al’ besedi od Kosova Rade:
0054 „Stara majko Desančića Gojka,
0055 Ajde, majko, u novu mejanu,
0056 A kod oni Senjana junaka,
0057 Nosi, majko, vino na junake
0058 Da bi li se meni obećali
0059 Da izdati, majko, jedan drugog neće,
0060 Već u društvu izginuti hoće!“
0061 Kad dođoše u novu mejanu
0062 Di Senjani ladno piju vino,
0063 Majka poji Senjane junake,
0064 A Rade od nji tvrdu veru ište,
0065 Pa da ide s njima u družbini.
0066 Kad Senjani veru mu dadoše,
0067 Sede Rade s njima piti vino.
0068 Vino piše ljetnji dan do podne,
0069 Pa s’ digoše Bogom putovati.
0070 Kad su bili u gori zelenoj,
0071 Nedaleko od Erdelja grada,
0072 Al’ besedi od Kosova Rade:
0073 „Braćo moja, trideset Senjana,
0074 O Ivane, senjski kapetane,
0075 Ko će ići u banove dvore
0076 Da uvodi banove dvorove
0077 I prokletu tavnicu banovu,
0078 Di tavnuje Desančića Gojko?“
0079 Svi Senjani nikom ponikoše
0080 I u crnu zemlju pogledaše,
0081 Sam poniče Senjanine Ivo,
0082 Ne poniče od Kosova Rade,
0083 Ne poniče, već grlom pokliče:
0084 „Oj Boga vam, Senjani junaci,
0085 O Ivane, senjski kapetane,
0086 Ja ću ići da uvodim dvore,
0087 Puste dvore od Erdelja bana
0088 I njegovu tavnicu prokletu,
0089 Gdi tavnuje Desančića Gojko!“
0090 Svlači sa se ajdučko odelo,
0091 A oblači prosjačko odelo,
0092 Posipa praom i pepelom,
0093 Uze štake u obadve ruke,
0094 A u torbu gusle jaorove,
0095 Pa ušeta u banove dvore.
0096 Al’ pred dvorom bane pije vino,
0097 A služi mu Desančića Gojko
0098 Bez kalpaka i bez al-pojasa,
0099 Bez čizama i bez sablje britke,
0100 A besedi od Kosova Rade:
0101 „Daruj mene, bane gospodine,
0102 Gospod mi te darivao, bane,
0103 I od zle te muke uklonio,
0104 Od zle muke od ajdučke ruke!“
0105 Ode bane u bele dvorove
0106 Da iznese para i dinara,
0107 Da daruje sužnja prenevoljna.
0108 Al’ besedi od Kosova Rade:
0109 „Pobratime Desančića Gojko,
0110 Možeš li me po čim poznavati?“
0111 Al’ besedi Desančića Gojko:
0112 „Kako ću te, brate, poznavati,
0113 Evo ima devet godin’ dana
0114 Otkako sam u tavnici sužanj!“
0115 Al’ besedi od Kosova Rade:
0116 „Pobratime Desančića Gojko,
0117 Ja sam, brate, od Kosova Rade,
0118 Nas je došlo trideset Senjana,
0119 Sa nama je Senjanine Ivo,
0120 Mi smo došli, pobratime Gojko,
0121 Iz tavnice da te izbavimo
0122 Il’ da naše kosti ostavimo!“ ─
0123 „Otkan’te se se, mila braćo moja,
0124 Vi ne mož’te mene izbaviti,
0125 Već i vi mož’te kosti ostaviti!“ ─
0126 „Ne budali, Desančića Gojko,
0127 Veće kazuj, pobratime dragi,
0128 Je l’ na tebe, brate, teško gvožđe
0129 I otkud je ponajtanja kula?“
0130 Al’ besedi Desančića Gojko:
0131 „Na mene je, brate, silno teško gvožđe,
0132 Na nogama, brate, alke sa lancima,
0133 Na rukama troji belenčizi,
0134 A na vratu silno sindžir gvožđe,
0135 Jedno s drugim sedamdeset oka,
0136 A kula je odsvud podjednaka,
0137 Od istoka, brate, malo ponajtanja ─
0138 Tri aršina mermera kamena
0139 I četiri rastovine suve!“
0140 Al’ besedi od Kosova Rade:
0141 „To je, brate, šuplje i razdrto,
0142 A na tebi vrlo lako gvožđe!“
0143 Utom bane iz dvora iziđe,
0144 Pa iznosi para i dinara,
0145 Te daruje sužnja prenevoljna.
0146 Kliče grlom od Kosova Rade:
0147 „Hvala, bane, hvala, gospodine,
0148 Gospod mi te darivao, bane,
0149 I od zle te muke uklonio,
0150 Od zle muke, od ajdučke ruke!“
0151 Al’ besedi od Erdelja bane:
0152 „Boga tebi, sužnji prenevoljni,
0153 Otkuda si, od koga si roda?“
0154 Odgovara od Kosova Rade:
0155 „Ja sam, bane, iz Senja bijela!“
0156 Al’ besedi od Erdelja bane:
0157 „Kad si, more, iz Senja bijela,
0158 Znaš li dvore Desančića Gojka
0159 I znaš li mu ostarilu majku?“
0160 Odgovara od Kosova Rade:
0161 „Znam ja dvore Desančića Gojka ─
0162 Dvori su mu vrlo ološali,
0163 A ne znam mu ostarile majke,
0164 Skoro sam se u Senj doselio!“
0165 Pa otide od Kosova Rade
0166 Međ’ družbinu u goru zelenu,
0167 Pa kazuje Senjanom junakom:
0168 „Braćo moja, trideset Senjana,
0169 O Ivane, senjski kapetane,
0170 Ja uhodi u banove dvore,
0171 Vidio sam Desančića Gojka,
0172 Vidio sam i s njim besedio ─
0173 Tavnica mu šuplja i razdrta,
0174 A na njemu vrlo malo gvožđa!“
0175 Kad je tavna no’ca nastanula,
0176 Dopadoše Senjani junaci
0177 Pod prokletu banovu tavnicu,
0178 Pa kopaše banovu tavnicu,
0179 Kopaše je do ponoći tavne.
0180 A kad vidi od Kosova Rade
0181 Da s’ do zore prokopati neće,
0182 Ciknu Rade kao ljuta guja,
0183 Pa istrže šestoper pozlaćen,
0184 Te udara suvu rastovinu.
0185 Puče pusta rastovina suva,
0186 Provali se od istoka kula,
0187 Uđe Rade u prokletu kulu,
0188 Te uzede Desančića Gojka.
0189 Iznese ga pred prokletu kulu,
0190 Pak besdi Senjanom junakom:
0191 „Ajd’te, braćo, friško da idemo,
0192 Da nas ovde zora ne ufati ─
0193 Ja ću nosit’ na plećima Gojka,
0194 Nosiću ga do gore zelene,
0195 Tamo ćemo otkovati Gojka!“
0196 A kada je zora zaplavila,
0197 Ban izaš’o da obiđe kulu;
0198 A kad vidi od Erdelja bane
0199 Da je njemu poarana kula
0200 I odnešen Desančića Gojko,
0201 On sakupi tri stotin’ Turaka
0202 U poteru, a da otmedu Gojka.
0203 Sastigoše Senjane junake,
0204 Stigoše ji blizu gore čarne.
0205 Rade, noseć’ Desančića Gojka
0206 Dugim putem, umorio s’ beše,
0207 Te dozivlje Senjanina Ivu:
0208 „Dragi brate, senjski kapetane,
0209 Uzmi brate, Desančića Gojka,
0210 Uzmi ga na pleća junačka,
0211 Dokle mene pleća olominu!“
0212 Tek što Ivo Desančića primi,
0213 A Rade se ukloni na stranu,
0214 Dopadoše janičari Turci,
0215 Učiniše juriš međ’ Senjane
0216 I oteše Senjanina Ivu.
0217 Tad zacvili Desančiću Gojko:
0218 „Braćo moja, trideset Senjana,
0219 O Ivane, senjski kapetane,
0220 O junače, od Kosova Rade,
0221 Iz jednog me, braćo, izbaviste gvožđa,
0222 U troja me danas okovaste!“
0223 A kad začu od Kosova Rade
0224 Plačne reči Desančića Gojka,
0225 Tad besedi Senjanom junakom:
0226 „Ta nismo l’ se, braćo, opkladili
0227 Da izdati jedan drugog neće
0228 I da ćemo Gojka izbaviti
0229 Ili naše kosti ostaviti?“
0230 Pa podviknu od Kosova Rade,
0231 Stade s gore opadati lišće,
0232 A Turkom se odvijati čalme,
0233 Pa međ’ Turke juriš učiniše.
0234 Od Senjana niko ne pogibe,
0235 Od Turaka niko ne ostade,
0236 Samo jedan junak od Erdelja bane,
0237 Pa i njega uvatio Rade
0238 Desnom rukom za grlo bijelo,
0239 A skida ga sa dobra konjica,
0240 S Gojka skida teško sindžir gvožđe,
0241 S Gojka skida, na bana okiva,
0242 Dade bana Desančiću Gojku.
0243 On ga vodi bijelome dvoru
0244 I vraća mu tavnovanje svoje;
0245 Majka s kupom podjeljuje blago,
0246 Radu daje zlaćanu košulju.
