* * *
[Знаш ли драги кад се загдедасмо]
Знаш ли драги кад се загдедасмо
Једно другом вјеру задавасмо,
Тврђа бјеше вјера од камена
Данас нам је мекша од памука,
Јер си драги вјером преврнуо, 5
Болесна те превртала мајка
Од Митрова до Ђурђева данка
Свуд ти мајка лијека тражила,
И од мене и од моје мајке
Ја имала ја ти га не дала 10
Већ ти дала од чег боли глава
Чубре траве и коприве шаре.
Сунце зађе а мјесец изађе
Јово Мару на водици нађе
Бјело јој је обљубио лице. 15
Цвили плаче племенита Мара
Авај мени до Бога милога
Ко ће казат милој мајци мојој
Да је моје лице обљубљено?
Тјешио је челебија Јово 20
Шут не плачи племенита Маро
Ја љубио ја ћу и казати!
Па он одве злато Мару двору.
Из збирке Ћорђа Петровића, протођакона.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Босанска вила, година I, број 9, Сарајево, 1. маја 1886, стр. 141.
