* * *
Зла заова
Жњетву жњела снаха са ђевером,
Како коју нарукву жњејаше,
Сваку снаха на ђевера баца
Од милости и више љубави.
Она мисли, нико је не види, 5
Ал' је гледа мила заовица,
Па утрча у бијеле дворе,
Па дозива своју стару мајку:
„О Богу ти, моја стара мајко!
„Кажи мене биља од омражја, 10
„Да омразим снаху са ђевером.“
Њојзи виче остарала мајка:
„Мучи шћери, дуго јадна била!
„Куда ће ти и срећа и душа,
„Да омразиш снаху са ђевером? 15
„Кад ти стечеш милога ђевера,
„Милиј' ће ти и од брата бити.“
Ђевојка се ражљутила тешко,
Једва чека, да јој ноћца дође;
Отров снахи водом доранила, 20
Покрила је по кули конопе,
Да јој братац воде не зафати.
Па кад снаха у двор улазила,
Дава отров у златну филџану:
„На ти, снахо, напиј се водице, 25
„Љуто си ми трудна и уморна.“
Бирдем попи, бирдем је умрла,
Њу ми жали млађахни ђевере:
„Бог т' убио, моја мила сејо!
„Ти не стекла никад среће твоје! 30
„Нити стекла ручнога ђевера!
„Кад га стекла, очим' га не вид'ла!
„А душа ти раја не виђела!“
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 147-148.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 556-557.