◄   Позорје 6. Позорје 1. Позорје 2.   ►

ПОЗОРИЈЕ 1.

(Двор код Трифића.)

СТЕВАН, СУЛТАНА


СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого.

СУЛТАНА: Орјатине, ти се смеш мени противити, не видиш да сам ја твоја госпођа?

СТЕВАН: Сад ћеду ми јошт и чизмашице бити госпође.

СУЛТАНА (замане на њега): Скоте, и да би ли, стрвино, ослепио и довека не прогледао!

СТЕВАН: Јесж чула, сека Пело? Доста сам се дао од оне наше аспиде ћушати.

СУЛТАНА: Ја аспида, орјатине и скоте с пустаре, ја аспида? Сад ћу ти зубе избити!

СТЕВАН: Јес’ чула, сека Пело, ако те звизнем овом шаком, таки ће ти вилице прећи код увета.

СУЛТАНА: Ти ћеш мене звизнути, орјатине, не знаш ли да ћеш за ову само реч у гвожђе доћи? Оковао се и онај кој те држи у кући.

СТЕВАН: А гле мајстор Сретинице, како лепо зна претити!

СУЛТАНА: Мајсторица ти била мати, па те лебом ранила. Ја сам твоја госјгођа.

СТЕВАН: Иди па спавај, боље ће бити; нек ти мало изиђе из главе бокал.

СУЛТАНА: Несрећо, мислиш ти да сам ја пијана?

СТЕВАН: А ниси, само си од јуче мамурна.

СУЛТАНА: Сад ће ти пући глава!

СТЕВАН: Бре, срећа је твоја што ја с мајстор Сретом добро живим, а сад би ти показао на кога ти замањујеш. Срам те било, ождркељала си се као крмача, па си дошла пре зоре да узнемирујеш људе.

СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.)

СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) Пело, оћеш ти бити паметна или нећеш?

СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.)

СТЕВАН: Чекај малко да те ја научим, кад не уме мајстор Срета. (Стисне јој руке уједно пак је туче.) Је л’ то лепо, сека Пело?

СУЛТАНА: Јао!

СТЕВАН: Оћеш ти примати ћуд од оне наше аспиде, а? Оћеш и ти беснити као она, а? Скорпије и змије што сте ви! (Удари је.)

СУЛТАНА: Јао, уби ме, не дајте, забога, јао!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.