Zla žena (J.S.Popović)/13
◄ Pozorje 6. | Pozorje 1. | Pozorje 2. ► |
POZORIJE 1.
(Dvor kod Trifića.)
STEVAN, SULTANA
STEVAN: Mani se, bogati, toga, seka Pelo, idi tvojoj kući, pa gledaj posao; ti znaš da kod majstor Srete nema mlogo.
SULTANA: Orjatine, ti se smeš meni protiviti, ne vidiš da sam ja tvoja gospođa?
STEVAN: Sad ćedu mi jošt i čizmašice biti gospođe.
SULTANA (zamane na njega): Skote, i da bi li, strvino, oslepio i doveka ne progledao!
STEVAN: Jesž čula, seka Pelo? Dosta sam se dao od one naše aspide ćušati.
SULTANA: Ja aspida, orjatine i skote s pustare, ja aspida? Sad ću ti zube izbiti!
STEVAN: Jes’ čula, seka Pelo, ako te zviznem ovom šakom, taki će ti vilice preći kod uveta.
SULTANA: Ti ćeš mene zviznuti, orjatine, ne znaš li da ćeš za ovu samo reč u gvožđe doći? Okovao se i onaj koj te drži u kući.
STEVAN: A gle majstor Sretinice, kako lepo zna pretiti!
SULTANA: Majstorica ti bila mati, pa te lebom ranila. Ja sam tvoja gosjgođa.
STEVAN: Idi pa spavaj, bolje će biti; nek ti malo iziđe iz glave bokal.
SULTANA: Nesrećo, misliš ti da sam ja pijana?
STEVAN: A nisi, samo si od juče mamurna.
SULTANA: Sad će ti pući glava!
STEVAN: Bre, sreća je tvoja što ja s majstor Sretom dobro živim, a sad bi ti pokazao na koga ti zamanjuješ. Sram te bilo, oždrkeljala si se kao krmača, pa si došla pre zore da uznemiruješ ljude.
SULTANA (ciči): Ih, trista te vraga odnelo s orjatinom. (Tuče ga.)
STEVAN: Je l’ tako? (Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.) Pelo, oćeš ti biti pametna ili nećeš?
SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.)
STEVAN: Čekaj malko da te ja naučim, kad ne ume majstor Sreta. (Stisne joj ruke ujedno pak je tuče.) Je l’ to lepo, seka Pelo?
SULTANA: Jao!
STEVAN: Oćeš ti primati ćud od one naše aspide, a? Oćeš i ti besniti kao ona, a? Skorpije i zmije što ste vi! (Udari je.)
SULTANA: Jao, ubi me, ne dajte, zaboga, jao!
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|