Звонимир
Писац: Јован Суботић
ДЕСЕТИ ПРИЗОР



ДЕСЕТИ ПРИЗОР


ЗВОНИМИР (дође):
Јесте л' јошт ту, честити кнезови?
КЛОНИМИР:
Овај ћемо час да одлазимо.
ЗВОНИМИР:
Радоване, хајде самном сине —
КЛОНИМИР:
Шта је ово? (приступи к прозору).
ЛАПСАН (исто тако):
                             То с' банови људи!
ЗВОНИМИР (погледа):
Радоване! ти с' одмах уклони,
Па невиђен гледај да умакнеш,
А послие се Клонимиру јави.
Гдие ће те се моћи наћи, кнеже?
КЛОНИМИР:
Код Отока, кад се сунце смири.
ЗВОНИМИР:
Сад си чуо, па паметно иди.
РАДОВАН:
Хајде и ти уклони се —
ЗВОНИМИР:
                             Иди!
РАДОВАН (оде).




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.