Звонимир/19
< Звонимир
| ←Девети призор | Звонимир Писац: Јован Суботић ДЕСЕТИ ПРИЗОР |
Једанајести призор→ |
ДЕСЕТИ ПРИЗОР
ЗВОНИМИР (дође):
Јесте л' јошт ту, честити кнезови?
КЛОНИМИР:
Овај ћемо час да одлазимо.
ЗВОНИМИР:
Радоване, хајде самном сине —
КЛОНИМИР:
Шта је ово? (приступи к прозору).
ЛАПСАН (исто тако):
То с' банови људи!
ЗВОНИМИР (погледа):
Радоване! ти с' одмах уклони,
Па невиђен гледај да умакнеш,
А послие се Клонимиру јави.
Гдие ће те се моћи наћи, кнеже?
КЛОНИМИР:
Код Отока, кад се сунце смири.
ЗВОНИМИР:
Сад си чуо, па паметно иди.
РАДОВАН:
Хајде и ти уклони се —
ЗВОНИМИР:
Иди!
РАДОВАН (оде).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.
|