Захвали се гроф тржашки Фране

* * *


 

[Захвали се гроф тржашки Фране]

Захвали се гроф тржашки Фране
У Карловцу за столом госпоским
Да ће купит Угре и Хрвате,
Карловчане, лахке којничаре,
И Брињане, огњене пушкаре, 5
Оточане, сребром оковане,
И Сењане под избор јунаке,
Да те армат танке орманице,
Врт те на ње бубње и свирале
И узгоре чрљене бандире, 10
Под бандире Барбу капитана,
А уж њега Хрељановић Павла,
Да те појти крајем уз Подгорје,
На Јабланцу воду узимати,
Ка Дубровцу граду пристајати, 15
Тоту добре коње искрцати.
И хладне их воде напојити
И дробне их зоби назобати.
Ка[ко] ј' рекал гроф тржашки Фране,
Како ј' рекал тако ј' учинио: 20
Он сакупи Угре и Хрвате,
Карловчане, лахке којничаре,
И Брињане, огњене пушкаре,
Оточане, сребром оковане,
И Сењане под избор јунаке, 25
Армали су танке орманице,
Вргу на ње бубње и свиралц,
И узгора чрљене барјаке,
Под бандиру Барбу капитана
И уж њега Хрељановић Павла, 30
Иду они крајцем уз Подг[о]рје,
На Јабланцу воду узимаше,
Ка Дубровцу граду пристајаше,
Тоту добре коње искрцаше,
И хладне их воде напојише 35
И дробне их зоби назобише.
Не хти пити коњић Франовића,
Франовић је коњу говорио:
„Пиј, коњићу, зла за кожу моју!”
Они иду мало понаприда — 40
Прва пушка ка ј' турашка пукла
Убила је Барбу капитана;
Друга пушка ка ј’ у Турак пукла
Ранила је Хрељановић Павла.
А кад види гроф тржашки Фране: 45
„Ај, дружино, драга браћо моја,
Врнимо се Сењу бијеломе!”
Јиду они Сењу бијеломе,
Кад [су] дошли под Сењ, град бијели,
Угледа их Хрељановић Михо, 50
На њему је клобук билим перјем,
Хити клобук ва 'но сиње море
И јошће је јунак говорио:
„Носи, море, било перје моје
Како мртва Барбу капитана 55
И мојега брата рањенога!”
Трче јунак билу двору своме,
У двору [муј дивно коло игра,
У колу му мајка и сестрица
И Павлова Пола заручница. 60
Он је јунак колу говорио:
„Стани, коло, никад не играло,
Никадаре у двору мојему,
Мртав нам је Барба капитане,
Рањен нам је Хрељановић Павле!” 65
Кад су они ричи разумили,
Њему мајка била лица скубе,
А сестрица жуте косе гули,
А његова Пола заручница,
Она ломи прсте и прстене. 70
Дружина су Павлу говорили:
„Бора теби, Хрељановић Павле,
Оћемо л' те ми млади носити
На дворове твојој старој мајки
Али твојој Поли заручници?” 75
Дружини је Павал говорио:
„Ај, дружино, мила братјо моја,
Носите ме милој мајки мојој,
Моја ј' Пола срца милостива,
Оће мене често похајати!” 80

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Варијанте

Извор

Зборник Матије Мажуранића, Милорад Живанчевић и Владан Недић, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 1966, књ. XIV, св. 2, стр. 238.