Захвали се бела Рада

Захвали се бела Рада
Код сви’ друга на кладенцу:
„Како ли ме мајка роди,
Мене момче не целива,
Ни ми цветак с главе узе.”
То дочуо млад Немија,
Па отиде својем дому:
Обуче се девојачки,
Опаса се невестачки;
Па отиде на кладенац
Трже Раду за ручицу
Одведе ју у шумицу.
Стаде вриштат’ бела Рада:
„Јао мени и до Бога,
Није жена ни девојка,
Већ је ово млад Немија!”
Седели су у горици,
Док се јасно сунце роди.
Пишти Рада како змија:
„Јао леле, мен’ до Бога
Како ли ћу мајци ићи?!”
Ал’ говори млад Немија:
„Ако не смеш мајци д идеш
Ајд’ д’идемо мојем дому.”

Имена лица од којих су забележене песме

Станица уд. Лазе Чавића земљорадника из села Трњана.

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 39., стр. 38-39.