Залуд противност свака
Залуд противност свака
Протива нам' се бори,
Нек свијет своје збори,
Моја бићеш ти.
Док моје т'јело рако,
Студена прими себе,
Љубићу само тебе,
Док крвца у ме ври.
Ти си ми цвијет први
Љубави моје вруће,
Ти прво удахнуће
Ули у срцу мом.
Ти с' анђ'о благе крви
И радост в'јека мога,
Кунем ти с' ево стога
Ти си ми среће дом.
Немој се плашит, створе
Анђелске, благе ћуди –
Нахудит неће људи –
Јачи је од њих Бог.
Ти ћеш у моје дворе,
До скоро мирна бит
С тобом ћу дијелити
Срећу покоја мог.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Мило Јововић, „Словански свет “, број 40., у Бечу, 18. октобра 1895., стр. 375.