Закон о Влади

ЗАКОН О ВЛАДИ

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Положај Владе

Члан 1.

Извршна власт у Републици Србији припада Влади.

Вођење политике и извршавање закона

Члан 2.

Влада води политику Републике Србије у оквиру Устава и закона Народне скупштине.

Влада извршава законе и друге опште акте Народне скупштине тако што доноси опште и појединачне правне акте и предузима друге мере.

Предлагање аката Народној скупштини

Члан 3.

Влада предлаже Народној скупштини законе, буџет и друге опште и појединачне акте.

Заступање Републике Србије

Члан 4.

Влада заступа Републику Србију као правно лице и при томе врши права и обавезе које Република Србија има као оснивач јавних предузећа, установа и других организација, ако законом није што друго одређено.

Располагање имовином Републике Србије

Члан 5.

Влада располаже имовином Републике Србије, ако законом није што друго одређено.

Надзор над уставности и законитости

Члан 6.

Влада надзире уставност и законитост општих аката аутономних покрајина, општина, градова, града Београда, јавних предузећа, установа и ималаца јавних овлашћења.

Влада може обуставити од извршења њихове опште акте и на њима засноване појединачне акте, решењем које ступа на снагу кад се објави у „Службеном гласнику Републике Србије“ и које престаје да важи ако Влада у наредних 15 дана не покрене поступак за оцењивање уставности и законитости.

Одговорност Владе

Члан 7.

Влада је у оквиру својих надлежности самостална.

Влада је одговорна Народној скупштини за вођење политике Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине, за стање у свим областима из своје надлежности и за рад органа државне управе.

Овлашћења према органима државне управе

Члан 8.

Влада надзире рад органа државне управе, усмерава органе државне управе у спровођењу политике и извршавању закона и других општих аката и усклађује њихов рад.

Ако орган државне управе не донесе пропис, доноси га Влада ако би недоношење прописа могло изазвати штетне последице по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности.

Влада може поништити или укинути пропис органа државне управе који је у супротности са законом или прописом Владе и одредити рок за доношење новог прописа.

Јавност рада

Члан 9.

Рад Владе је јаван.

Влада је дужна да јавности омогући увид у свој рад, према закону којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја и пословнику Владе.

II. САСТАВ, МАНДАТ И УРЕÐЕЊЕ ВЛАДЕ

1. Састав Владе и положај чланова Владе

Састав Владе

Члан 10.

Владу чине председник Владе, један или више потпредседника Владе и ресорни министри. Влада може имати министре без портфеља.

Број потпредседника Владе и министара без портфеља одређује Народна скупштина при сваком избору Владе, на предлог кандидата за председника Владе.

Неспојивост и сукоб интереса

Члан 11.

Изузев функције народног посланика, чланови Владе не могу бити на другој јавној функцији у државном органу, институцијама Србије и Црне Горе, органу аутономне покрајине, општине, града и града Београда, вршити делатност која је по закону неспојива са дужности члана Владе, нити створити могућност сукоба јавног и приватног интереса.

Председник Владе

Члан 12.

Председник Владе води и усмерава Владу, стара се о јединству политичког деловања Владе, усклађује рад чланова Владе, представља Владу и сазива и води њене седнице.

Председник Владе може осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици Владе.

Члан Владе може захтевати да Влада одлучи да ли је при томе председник Владе прекорачио своја овлашћења.

Потпредседник Владе

Члан 13.

Потпредседник Владе усмерава и усклађује рад органа државне управе у областима које одреди председник Владе.

Председник Владе може овластити потпредседника Владе да руководи пројектом из делокруга више органа државне управе.

Председник Владе одређује потпредседника Владе који га замењује за време одсутности или спречености са свим овлашћењима председника Владе, изузев овлашћења на предлагање избора или разрешења члана Владе.

У свему осталом на положај потпредседника Владе сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на министре.

Министри

Члан 14.

Министар може подносити Влади предлоге за уређивање питања из надлежности Владе и Народне скупштине и захтевати да Влада заузме став о питању из његове надлежности.

Министар је дужан да обавештава Владу о свему што је битно за вођење политике и одлучивање Владе.

Министар је одговоран за спровођење програма и политике Владе, за одлуке и мере које је донео или пропустио да донесе или предузме и за извршавање обавезних упутстава и посебних задужења која му је одредио председник Владе.

2. Мандат Владе

Избор Владе

Члан 15.

Владу бира Народна скупштина после сваког конституисања, на предлог кандидата за председника Владе.

Народна скупштина одлучује о избору Владе у целини.

Влада је изабрана већином гласова од укупног броја народних посланика.

Почетак и престанак мандата Владе

Члан 16.

Мандат Владе тече од полагања заклетве пред Народном скупштином.

Заклетва гласи: „Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон и дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано“.

Влади престаје мандат са престанком мандата Народне скупштине, изгласавањем неповерења, оставком Владе, изгласавањем неповерења председнику Владе и оставком председника Владе.

Нова Влада се бира по истом поступку као што се бира Влада после конституисања Народне скупштине.

Овлашћења Владе и члана Владе после престанка мандата Владе

Члан 17.

Влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове и не може предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.

Она не може постављати функционере у органима државне управе, а при вршењу оснивачких права Републике Србије може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора.

Влада којој је престао мандат не може председнику Републике предложити распуштање Народне скупштине. Члан Владе коме је мандат престао услед престанка мандата Владе има иста овлашћења као члан Владе који је поднео оставку.

Неповерење Влади. Неповерење председнику Владе

Члан 18.

Најмање 20 народних посланика може предложити Народној скупштини да се Влади изгласа неповерење.

Влади је изгласано неповерење већином гласова од укупног броја народних посланика.

Под истим условима одлучује се и о предлогу за изгласавање неповерења председнику Владе.

Поверење Влади

Члан 19.

Влада може предложити Народној скупштини да јој се изгласа поверење.

Влади је изгласано поверење већином гласова од укупног броја народних посланика.

Оставка председника Владе. Оставка Владе

Члан 20.

Председник Владе може поднети оставку, коју шаље председнику Народне скупштине и председнику Републике.

Народна скупштина на првој наредној седници, која се одржава у року од седам дана од пријема оставке, без расправе прима к знању да је председник Владе поднео оставку и тиме Влади престаје мандат.

Председник Владе може образложити оставку у Народној скупштини.

На подношење оставке целе Владе сходно се примењују одредбе о подношењу оставке председника Владе.

Престанак мандата министра

Члан 21.

Министру престаје мандат са сваким престанком мандата Владе, изгласавањем неповерења, разрешењем или оставком.

Министру је изгласано неповерење или разрешење већином гласова од укупног броја народних посланика.

Неповерење министру. Разрешење министра

Члан 22.

Предлог за изгласавање неповерења министру подноси Народној скупштини најмање 20 народних посланика.

Предлог за разрешење министра подноси Народној скупштини председник Владе.

Од подношења предлога председника Владе за разрешење министра до одлуке Народне скупштине министар не може вршити своја овлашћења, већ њих преузима члан Владе кога председник Владе овласти.

Оставка министра

Члан 23.

Министар може поднети оставку, коју шаље председнику Владе и потом председнику Народне скупштине.

Народна скупштина на првој наредној седници без расправе прима к знању да је министар поднео оставку и тиме му престаје мандат.

Министар може образложити оставку у Народној скупштини.

Овлашћења министра који је поднео оставку

Члан 24.

Министар који је поднео оставку дужан је да врши текуће послове док му не престане мандат.

При томе он не може доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа, а при вршењу оснивачких права Републике Србије може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора.

Преузимање овлашћења министра коме је престао мандат.

Избор новог министра

Члан 25.

Овлашћења министра коме је престао мандат врши члан Владе кога председник Владе овласти.

Председник Владе дужан је да предложи Народној скупштини избор новог министра у року од 15 дана од престанка мандата претходног министра.

Нови министар изабран је већином гласова од укупног броја народних посланика.

3. Уређење Владе

Доношење одлука Владе

Члан 26.

Влада одлуке доноси на седници, већином гласова свих чланова Владе.

Начин рада и одлучивања Владе, и акти које доноси председник Владе, детаљније се уређују пословником Владе.

Кабинет председника Владе и кабинет потпредседника Владе

Члан 27.

Председник Владе и потпредседници Владе имају кабинете, који по њиховом налогу врше стручне и друге послове за њихове потребе. Председник и потпредседник Владе могу унутар кабинета именовати саветнике.

Радни однос у кабинету заснива се на одређено време, док траје дужност председника Владе односно потпредседника Владе. Права и обавезе саветника који не буду засновали радни однос уређују се уговором, према општим правилима грађанског права, а накнада за рад према мерилима која одреди Влада.

Кабинете воде шефови кабинета, које постављају и разрешавају председник Владе односно потпредседник Владе и који имају положај директора службе Владе који је одговоран председнику Владе.

Шефу кабинета престаје мандат са престанком мандата председника Владе односно потпредседника Владе, оставком или разрешењем.

Савети председника Владе

Члан 28.

Председник Владе може да оснује савет за економски развој и савет за државне органе и јавне службе, са по највише пет чланова.

Савет предлаже председнику Владе развојну политику у области за коју је основан, даје му мишљења о предлозима осталих чланова Владе, припрема предлоге које председник Владе износи ради разматрања на седници Владе и по налогу председника Владе разматра остала питања у области за коју је основан.

Чланове савета поставља и разрешава председник Владе и они нису у радном односу у Влади.

Генерални секретаријат Владе

Члан 29.

Влада има Генерални секретаријат Владе, који је задужен за стручне и друге послове за потребе Владе.

Делокруг Генералног секретаријата Владе детаљније се уређује уредбом и пословником Владе.

Генерални секретар Владе

Члан 30.

Влада има Генералног секретара Владе, кога поставља и разрешава Влада на предлог председника Владе. Генерални секретар одговоран је председнику Владе и Влади.

Генерални секретар Владе води Генерални секретаријат Владе, стара се о извршавању аката Владе и о припреми седница Владе и помаже председнику Владе у другим пословима Владе.

Генералном секретару Владе мандат престаје са престанком мандата председника Владе, оставком или разрешењем.

Службе Владе

Члан 31.

Влада уредбом оснива службе за стручне или техничке послове за своје потребе или за послове заједничке за све или више органа државне управе, и прописује њихово уређење и делокруг.

На службе Владе примењују се прописи о уређењу, начину рада, финансирању и радним односима у органима државне управе, ако посебним прописом није што друго одређено.

Вођење служби Владе

Члан 32.

Службу Владе води директор који је одговоран председнику Владе или Генералном секретару Владе, а може је водити и министар без портфеља.

Директора службе Владе који је одговоран председнику Владе поставља Влада на предлог председника Владе. Остале директоре служби Владе поставља Влада на предлог Генералног секретара Владе.

Председник Владе може потпредседнику Владе пренети своја овлашћења према директору службе који му је одговоран.

Радна тела Владе

Члан 33.

Влада образује стална радна тела, ради давања мишљења и предлога у питањима из надлежности Владе и усклађивања ставова органа државне управе пре разматрања неког предлога на седници Владе.

Влада може да образује повремена радна тела, ради разматрања појединих питања из своје надлежности и давања предлога, мишљења и стручних образложења.

Стална радна тела образују се пословником, а повремена радна тела одлуком којом се утврђују и њихов задатак и састав.

Влада може пословником овластити стална радна тела састављена искључиво од њених чланова за доношење појединачних аката из своје надлежности, изузев за постављења и разрешења функционера у органима државне управе и службама Владе.

III. ОДНОС СА НАРОДНОМ СКУПШТИНОМ И ПРЕДСЕДНИКОМ РЕПУБЛИКЕ

1. Однос Народне скупштине и Владе

Предлагање закона

Члан 34.

Влада предлаже законе и друге опште акте Народној скупштини и даје мишљења о предлозима закона и других општих аката које није сама предложила.

Предлагање буџета

Члан 35.

Влада сваке године предлаже Народној скупштини на усвајање буџет Републике Србије.

Предлог буџета подноси се Народној скупштини најкасније до 1. новембра текуће године.

Подношење извештаја Народној скупштини

Члан 36.

Влада подноси Народној скупштини извештај о свом раду за протеклу годину најкасније 60 дана пре подношења предлога завршног рачуна буџета Републике Србије.

На захтев Народне скупштине, Влада и сваки њен члан дужни су да јој поднесу извештај о свом раду.

Предлози Народне скупштине и Владе

Члан 37.

Влада је дужна да заузме став о предлогу Народне скупштине који је поднет у питању из надлежности Владе.

Влада може предложити Народној скупштини да расправи питање из надлежности Владе и да о њему заузме став.

Учешће у раду Народне скупштине

Члан 38.

Представници Владе учествују у раду Народне скупштине при усвајању закона и других општих аката које је предложила Влада.

При усвајању закона и других општих аката које Влада није предложила дужни су да учествују на захтев Народне скупштине.

Достављање података Народној скупштини

Члан 39.

Влада и сваки њен члан дужни су да доставе Народној скупштини извештаје и податке који су јој потребни ради расправљања питања везаних за рад Владе или њеног члана.

2. Однос председника Републике и Владе

Ванредно и ратно стање

Члан 40.

Влада предлаже председнику Републике увођење ванредног стања на делу територије Републике Србије и акте којима се предузимају мере у ванредном стању.

Влада може предложити председнику Републике да за време ратног стања донесе акте у питањима из надлежности Народне скупштине.

Заузимање става на тражење председника Републике

Члан 41.

Председник Републике може тражити да Влада заузме став о појединим питањима из њене надлежности. Влада је дужна да о заузетом ставу одмах обавести председника Републике.

IV. АКТИ ВЛАДЕ

Уредба и пословник

Члан 42.

Влада уредбом подробније разрађује однос уређен законом, у складу са сврхом и циљем закона.

Влада доноси пословник којим, у складу са овим законом, прописује уређење, начин рада и одлучивања Владе.

Одлуке, решења и закључци

Члан 43.

Влада одлуком оснива јавна предузећа, установе и друге организације, предузима мере и уређује питања од општег значаја и одлучује о другим стварима за које је законом или уредбом одређено да их Влада уређује одлуком.

Влада решењем одлучује о постављењима, именовањима и разрешењима, у управним стварима и у другим питањима од појединачног значаја.

Кад не доноси друге акте, Влада доноси закључке.

Меморандум о буџету

Члан 44.

Влада усваја меморандум о буџету, који садржи основне циљеве политике јавних финансија и макроекономске политике.

Стратегија развоја. Декларација

Члан 45.

Стратегијом развоја Влада утврђује стање у области из надлежности Републике Србије и мере које треба предузети за њен развој.

Декларацијом се изражава став Владе о неком питању.

Објављивање аката Владе

Члан 46.

Уредбе, одлуке, пословник, меморандум о буџету и решења којима се поништавају и укидају прописи органа државне управе објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Остали акти Владе и председника Владе могу се објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“ ако је то овим законом или другим прописом одређено или ако тако при њиховом доношењу одлучи Влада.

V. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Доношење подзаконских прописа

Члан 47.

Влада је дужна да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе пословник Владе и пропише уређење и рад Генералног секретаријата Владе, кабинета председника Владе и потпредседника Владе, савета председника Владе и служби Владе.

Престанак важења Закона о Влади Републике Србије

Члан 48.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о Влади Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 5/91 и 45/93).

До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о Влади Републике Србије, изузев одредаба које су у супротности са овим законом.

Ступање закона на снагу

Члан 49.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана његовог објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Извори

• „Службени гласник Републике Србије”, број 55/05