Zakon o Vladi

ZAKON O VLADI

I. UVODNE ODREDBE

Položaj Vlade

Član 1.

Izvršna vlast u Republici Srbiji pripada Vladi.

Vođenje politike i izvršavanje zakona

Član 2.

Vlada vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona Narodne skupštine.

Vlada izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine tako što donosi opšte i pojedinačne pravne akte i preduzima druge mere.

Predlaganje akata Narodnoj skupštini

Član 3.

Vlada predlaže Narodnoj skupštini zakone, budžet i druge opšte i pojedinačne akte.

Zastupanje Republike Srbije

Član 4.

Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i pri tome vrši prava i obaveze koje Republika Srbija ima kao osnivač javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija, ako zakonom nije što drugo određeno.

Raspolaganje imovinom Republike Srbije

Član 5.

Vlada raspolaže imovinom Republike Srbije, ako zakonom nije što drugo određeno.

Nadzor nad ustavnosti i zakonitosti

Član 6.

Vlada nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, opština, gradova, grada Beograda, javnih preduzeća, ustanova i imalaca javnih ovlašćenja.

Vlada može obustaviti od izvršenja njihove opšte akte i na njima zasnovane pojedinačne akte, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i koje prestaje da važi ako Vlada u narednih 15 dana ne pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

Odgovornost Vlade

Član 7.

Vlada je u okviru svojih nadležnosti samostalna.

Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za vođenje politike Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine, za stanje u svim oblastima iz svoje nadležnosti i za rad organa državne uprave.

Ovlašćenja prema organima državne uprave

Član 8.

Vlada nadzire rad organa državne uprave, usmerava organe državne uprave u sprovođenju politike i izvršavanju zakona i drugih opštih akata i usklađuje njihov rad.

Ako organ državne uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi nedonošenje propisa moglo izazvati štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti.

Vlada može poništiti ili ukinuti propis organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.

Javnost rada

Član 9.

Rad Vlade je javan.

Vlada je dužna da javnosti omogući uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i poslovniku Vlade.

II. SASTAV, MANDAT I UREÐENjE VLADE

1. Sastav Vlade i položaj članova Vlade

Sastav Vlade

Član 10.

Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika Vlade i resorni ministri. Vlada može imati ministre bez portfelja.

Broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje Narodna skupština pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade.

Nespojivost i sukob interesa

Član 11.

Izuzev funkcije narodnog poslanika, članovi Vlade ne mogu biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, institucijama Srbije i Crne Gore, organu autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda, vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva sa dužnosti člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa.

Predsednik Vlade

Član 12.

Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađuje rad članova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice.

Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici Vlade.

Član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja.

Potpredsednik Vlade

Član 13.

Potpredsednik Vlade usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade.

Predsednik Vlade može ovlastiti potpredsednika Vlade da rukovodi projektom iz delokruga više organa državne uprave.

Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja člana Vlade.

U svemu ostalom na položaj potpredsednika Vlade shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na ministre.

Ministri

Član 14.

Ministar može podnositi Vladi predloge za uređivanje pitanja iz nadležnosti Vlade i Narodne skupštine i zahtevati da Vlada zauzme stav o pitanju iz njegove nadležnosti.

Ministar je dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade.

Ministar je odgovoran za sprovođenje programa i politike Vlade, za odluke i mere koje je doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade.

2. Mandat Vlade

Izbor Vlade

Član 15.

Vladu bira Narodna skupština posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade.

Narodna skupština odlučuje o izboru Vlade u celini.

Vlada je izabrana većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Početak i prestanak mandata Vlade

Član 16.

Mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.

Zakletva glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon i dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano“.

Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade.

Nova Vlada se bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine.

Ovlašćenja Vlade i člana Vlade posle prestanka mandata Vlade

Član 17.

Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.

Ona ne može postavljati funkcionere u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.

Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku Republike predložiti raspuštanje Narodne skupštine. Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao član Vlade koji je podneo ostavku.

Nepoverenje Vladi. Nepoverenje predsedniku Vlade

Član 18.

Najmanje 20 narodnih poslanika može predložiti Narodnoj skupštini da se Vladi izglasa nepoverenje.

Vladi je izglasano nepoverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Pod istim uslovima odlučuje se i o predlogu za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade.

Poverenje Vladi

Član 19.

Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa poverenje.

Vladi je izglasano poverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ostavka predsednika Vlade. Ostavka Vlade

Član 20.

Predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike.

Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, koja se održava u roku od sedam dana od prijema ostavke, bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat.

Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.

Na podnošenje ostavke cele Vlade shodno se primenjuju odredbe o podnošenju ostavke predsednika Vlade.

Prestanak mandata ministra

Član 21.

Ministru prestaje mandat sa svakim prestankom mandata Vlade, izglasavanjem nepoverenja, razrešenjem ili ostavkom.

Ministru je izglasano nepoverenje ili razrešenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Nepoverenje ministru. Razrešenje ministra

Član 22.

Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru podnosi Narodnoj skupštini najmanje 20 narodnih poslanika.

Predlog za razrešenje ministra podnosi Narodnoj skupštini predsednik Vlade.

Od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.

Ostavka ministra

Član 23.

Ministar može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Vlade i potom predsedniku Narodne skupštine.

Narodna skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat.

Ministar može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.

Ovlašćenja ministra koji je podneo ostavku

Član 24.

Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat.

Pri tome on ne može donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.

Preuzimanje ovlašćenja ministra kome je prestao mandat.

Izbor novog ministra

Član 25.

Ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.

Predsednik Vlade dužan je da predloži Narodnoj skupštini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra.

Novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

3. Uređenje Vlade

Donošenje odluka Vlade

Član 26.

Vlada odluke donosi na sednici, većinom glasova svih članova Vlade.

Način rada i odlučivanja Vlade, i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade.

Kabinet predsednika Vlade i kabinet potpredsednika Vlade

Član 27.

Predsednik Vlade i potpredsednici Vlade imaju kabinete, koji po njihovom nalogu vrše stručne i druge poslove za njihove potrebe. Predsednik i potpredsednik Vlade mogu unutar kabineta imenovati savetnike.

Radni odnos u kabinetu zasniva se na određeno vreme, dok traje dužnost predsednika Vlade odnosno potpredsednika Vlade. Prava i obaveze savetnika koji ne budu zasnovali radni odnos uređuju se ugovorom, prema opštim pravilima građanskog prava, a naknada za rad prema merilima koja odredi Vlada.

Kabinete vode šefovi kabineta, koje postavljaju i razrešavaju predsednik Vlade odnosno potpredsednik Vlade i koji imaju položaj direktora službe Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade.

Šefu kabineta prestaje mandat sa prestankom mandata predsednika Vlade odnosno potpredsednika Vlade, ostavkom ili razrešenjem.

Saveti predsednika Vlade

Član 28.

Predsednik Vlade može da osnuje savet za ekonomski razvoj i savet za državne organe i javne službe, sa po najviše pet članova.

Savet predlaže predsedniku Vlade razvojnu politiku u oblasti za koju je osnovan, daje mu mišljenja o predlozima ostalih članova Vlade, priprema predloge koje predsednik Vlade iznosi radi razmatranja na sednici Vlade i po nalogu predsednika Vlade razmatra ostala pitanja u oblasti za koju je osnovan.

Članove saveta postavlja i razrešava predsednik Vlade i oni nisu u radnom odnosu u Vladi.

Generalni sekretarijat Vlade

Član 29.

Vlada ima Generalni sekretarijat Vlade, koji je zadužen za stručne i druge poslove za potrebe Vlade.

Delokrug Generalnog sekretarijata Vlade detaljnije se uređuje uredbom i poslovnikom Vlade.

Generalni sekretar Vlade

Član 30.

Vlada ima Generalnog sekretara Vlade, koga postavlja i razrešava Vlada na predlog predsednika Vlade. Generalni sekretar odgovoran je predsedniku Vlade i Vladi.

Generalni sekretar Vlade vodi Generalni sekretarijat Vlade, stara se o izvršavanju akata Vlade i o pripremi sednica Vlade i pomaže predsedniku Vlade u drugim poslovima Vlade.

Generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje sa prestankom mandata predsednika Vlade, ostavkom ili razrešenjem.

Službe Vlade

Član 31.

Vlada uredbom osniva službe za stručne ili tehničke poslove za svoje potrebe ili za poslove zajedničke za sve ili više organa državne uprave, i propisuje njihovo uređenje i delokrug.

Na službe Vlade primenjuju se propisi o uređenju, načinu rada, finansiranju i radnim odnosima u organima državne uprave, ako posebnim propisom nije što drugo određeno.

Vođenje službi Vlade

Član 32.

Službu Vlade vodi direktor koji je odgovoran predsedniku Vlade ili Generalnom sekretaru Vlade, a može je voditi i ministar bez portfelja.

Direktora službe Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade postavlja Vlada na predlog predsednika Vlade. Ostale direktore službi Vlade postavlja Vlada na predlog Generalnog sekretara Vlade.

Predsednik Vlade može potpredsedniku Vlade preneti svoja ovlašćenja prema direktoru službe koji mu je odgovoran.

Radna tela Vlade

Član 33.

Vlada obrazuje stalna radna tela, radi davanja mišljenja i predloga u pitanjima iz nadležnosti Vlade i usklađivanja stavova organa državne uprave pre razmatranja nekog predloga na sednici Vlade.

Vlada može da obrazuje povremena radna tela, radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja.

Stalna radna tela obrazuju se poslovnikom, a povremena radna tela odlukom kojom se utvrđuju i njihov zadatak i sastav.

Vlada može poslovnikom ovlastiti stalna radna tela sastavljena isključivo od njenih članova za donošenje pojedinačnih akata iz svoje nadležnosti, izuzev za postavljenja i razrešenja funkcionera u organima državne uprave i službama Vlade.

III. ODNOS SA NARODNOM SKUPŠTINOM I PREDSEDNIKOM REPUBLIKE

1. Odnos Narodne skupštine i Vlade

Predlaganje zakona

Član 34.

Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mišljenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predložila.

Predlaganje budžeta

Član 35.

Vlada svake godine predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje budžet Republike Srbije.

Predlog budžeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1. novembra tekuće godine.

Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini

Član 36.

Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu za proteklu godinu najkasnije 60 dana pre podnošenja predloga završnog računa budžeta Republike Srbije.

Na zahtev Narodne skupštine, Vlada i svaki njen član dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu.

Predlozi Narodne skupštine i Vlade

Član 37.

Vlada je dužna da zauzme stav o predlogu Narodne skupštine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade.

Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav.

Učešće u radu Narodne skupštine

Član 38.

Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada.

Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da učestvuju na zahtev Narodne skupštine.

Dostavljanje podataka Narodnoj skupštini

Član 39.

Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana.

2. Odnos predsednika Republike i Vlade

Vanredno i ratno stanje

Član 40.

Vlada predlaže predsedniku Republike uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije Republike Srbije i akte kojima se preduzimaju mere u vanrednom stanju.

Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine.

Zauzimanje stava na traženje predsednika Republike

Član 41.

Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti. Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike.

IV. AKTI VLADE

Uredba i poslovnik

Član 42.

Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona.

Vlada donosi poslovnik kojim, u skladu sa ovim zakonom, propisuje uređenje, način rada i odlučivanja Vlade.

Odluke, rešenja i zaključci

Član 43.

Vlada odlukom osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom određeno da ih Vlada uređuje odlukom.

Vlada rešenjem odlučuje o postavljenjima, imenovanjima i razrešenjima, u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja.

Kad ne donosi druge akte, Vlada donosi zaključke.

Memorandum o budžetu

Član 44.

Vlada usvaja memorandum o budžetu, koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike.

Strategija razvoja. Deklaracija

Član 45.

Strategijom razvoja Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj.

Deklaracijom se izražava stav Vlade o nekom pitanju.

Objavljivanje akata Vlade

Član 46.

Uredbe, odluke, poslovnik, memorandum o budžetu i rešenja kojima se poništavaju i ukidaju propisi organa državne uprave objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Ostali akti Vlade i predsednika Vlade mogu se objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“ ako je to ovim zakonom ili drugim propisom određeno ili ako tako pri njihovom donošenju odluči Vlada.

V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Donošenje podzakonskih propisa

Član 47.

Vlada je dužna da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese poslovnik Vlade i propiše uređenje i rad Generalnog sekretarijata Vlade, kabineta predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, saveta predsednika Vlade i službi Vlade.

Prestanak važenja Zakona o Vladi Republike Srbije

Član 48.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Vladi Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 5/91 i 45/93).

Do donošenja podzakonskih propisa predviđenih ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o Vladi Republike Srbije, izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Stupanje zakona na snagu

Član 49.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Izvori

• „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 55/05