* * *


Заим-бега сека

У зо час га Вели-паша дојде
по Златију Заим-бега секу.
Маче Злата на оборна врата,
угледа је Морић Мустај-беже,
за Златом се ашик учинио, 5
трипут Злату у мајке просио.
Ниједном му Злате не дадоше.
Уранио Заим Осман-беже,
сусрета га Морић Мустај-беже,
те говори Морић Мустај-беже: 10
„Селам алејћ, шура и нешура!"
Одговара Заим Осман-беже:
„Алејћ селам, зете и незете!"
Мустај-бег му стаде говорити:
„Чујеш ли ме, Заим Осман-беже, 15
трипут сам ти ја просио секу,
ја не могох испросити Злате."
Па му стаиде даље говорити:
„Немој рећи да ти нисам каз'о
да је више ни запросит нећу, 20
већ ћу скупит силовиту војску:
љуту гују — Травничанин-Мују,
горског вука — Хусу бајрактара;
бијеле ћу ти порушити дворе,
тебе млада с главом раставити, 25
твоју мајку ногам' погазити,
а секу ти на срамоту љубит."
Припаде се Заим Осман-беже,
од страха га забољела глава,
а од муке и срце и глава. 30
Свеза главу срмали махрамом,
утегну се мукадемом пасом,
па се врати свом' бијелу двору.
Сусрета га остарјела мајка:
„Хајир ола, сине Осман-беже!" 35
Одговара Заим Осман-беже,
одговара својој милој мајци:
„Није хаир, већ нехаир, мајко!"
Изнова га поче питат' мајка:
„Што си русу завезао главу, 40
што ли си се утегнуо пасом?"
Зађе њојзи Осман говорити:
„Да ти кажем шта је и како је.
Сусрете ме Морић Мустај-беже,
те ми рече Морић Мустај-беже: 45
„Селам алејћ, шура и нешура."
Ја сам њему 'вако говорио:
„Алејћ селам, зете и незете."
Мустај-бег ми стаде говорити:
„Чујеш ли ме Заим Осман-беже, 50
трипут сам ти ја просио секу,
ја не могох испросити Злате."
Па ми стаде даље говорити:
„Немој рећи, да ти нисам каз'о,
да је више ни запросит' нећу, 55
већ ћу скупит ситовиту војску:
љуту гују — Травничанин Мују,
горског вука — Хусу бајрактара,
бијеле ћу ти порушити дворе,
тебе млада с главом раставити, 60
твоју мајку ногам' погазити,
а секу ти на срамоту љубит."
Припаде се Осман-бега мајка.
Они дају Осман-бега секу,
дају Злату Морић Мустај-бегу, 65
дадоше је и не питаше је,
вјенчаше је и не казаше јој.
За то дочу Осман-бега сека,
она оде на високу кулу,
гдје јој сједи остарјела мајка. 70
Она сједе уз кољено мајци,
те говори својој милој мајци:
„Дај ми кључе, остарјела мајко,
дај ми кључе од нових сандука,
да извадим стамбулсику чатију, 75
да ја русу своју стегнем главу,
руса ме је забољела глава."
Даде мајка од сандука кључе.
Злата оде у шикли одају,
све сандуке редом отворила, 80
она тражи свилене гајтане.
А не тражи стамбулске чатије.
Чим је нашла свилене гајтане,
извади их Златија дјевојка.
Трком сађе у зелену башчу, 85
у зелену башчу под наранчу,
објеси се о жутој наранчи,
објеси се, жалосна јој мајка.
Петак бјеше нитко не виђаше,
ал' угледа мујезин с мунаре 90
па завика гласом са мунаре,
колико га грло подносаше:
„Јазук вама, баше Сарајлије!
Чије злато виси у хасбашчи,
у хасбашчи о жутој наранчи." 95
Туде бјеше Заим Осман-беже,
покрај њега Морић Мустај-беже.
Одмах су се јаду досјетили,
потекоше у зелену башчу.
Кад дођоше у зелену башчу, 100
оба бјеху памет изгубила.
Они ломе гране од наранче,
а не режу свилена гајтана.
Али Злата издахнула бјеше.
Покупише хоџе и хаџије, 105
опремише Осман-бега секу,
опремише те је однесоше,
однесоше, џеназу клањаше.
Док клањаше, у мезар метнуше,
с десне стране воду навратили, 110
а с 'лијеве јабуку садили,
више главе румену ружицу,
по сриједи парам посипаху:
ко је гладан нек' јабуке једе,
ко је жедан нек' водицу пије, 115
ко је млађан нека се закити,
ко је дужан нека се одужи.


Референце

Извор

Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 264-267.