Zaim-bega seka
U zo čas ga Veli-paša dojde
po Zlatiju Zaim-bega seku.
Mače Zlata na oborna vrata,
ugleda je Morić Mustaj-beže,
za Zlatom se ašik učinio, 5
triput Zlatu u majke prosio.
Nijednom mu Zlate ne dadoše.
Uranio Zaim Osman-beže,
susreta ga Morić Mustaj-beže,
te govori Morić Mustaj-beže: 10
„Selam alejć, šura i nešura!"
Odgovara Zaim Osman-beže:
„Alejć selam, zete i nezete!"
Mustaj-beg mu stade govoriti:
„Čuješ li me, Zaim Osman-beže, 15
triput sam ti ja prosio seku,
ja ne mogoh isprositi Zlate."
Pa mu staide dalje govoriti:
„Nemoj reći da ti nisam kaz'o
da je više ni zaprosit neću, 20
već ću skupit silovitu vojsku:
ljutu guju — Travničanin-Muju,
gorskog vuka — Husu bajraktara;
bijele ću ti porušiti dvore,
tebe mlada s glavom rastaviti, 25
tvoju majku nogam' pogaziti,
a seku ti na sramotu ljubit."
Pripade se Zaim Osman-beže,
od straha ga zaboljela glava,
a od muke i srce i glava. 30
Sveza glavu srmali mahramom,
utegnu se mukademom pasom,
pa se vrati svom' bijelu dvoru.
Susreta ga ostarjela majka:
„Hajir ola, sine Osman-beže!" 35
Odgovara Zaim Osman-beže,
odgovara svojoj miloj majci:
„Nije hair, već nehair, majko!"
Iznova ga poče pitat' majka:
„Što si rusu zavezao glavu, 40
što li si se utegnuo pasom?"
Zađe njojzi Osman govoriti:
„Da ti kažem šta je i kako je.
Susrete me Morić Mustaj-beže,
te mi reče Morić Mustaj-beže: 45
„Selam alejć, šura i nešura."
Ja sam njemu 'vako govorio:
„Alejć selam, zete i nezete."
Mustaj-beg mi stade govoriti:
„Čuješ li me Zaim Osman-beže, 50
triput sam ti ja prosio seku,
ja ne mogoh isprositi Zlate."
Pa mi stade dalje govoriti:
„Nemoj reći, da ti nisam kaz'o,
da je više ni zaprosit' neću, 55
već ću skupit sitovitu vojsku:
ljutu guju — Travničanin Muju,
gorskog vuka — Husu bajraktara,
bijele ću ti porušiti dvore,
tebe mlada s glavom rastaviti, 60
tvoju majku nogam' pogaziti,
a seku ti na sramotu ljubit."
Pripade se Osman-bega majka.
Oni daju Osman-bega seku,
daju Zlatu Morić Mustaj-begu, 65
dadoše je i ne pitaše je,
vjenčaše je i ne kazaše joj.
Za to doču Osman-bega seka,
ona ode na visoku kulu,
gdje joj sjedi ostarjela majka. 70
Ona sjede uz koljeno majci,
te govori svojoj miloj majci:
„Daj mi ključe, ostarjela majko,
daj mi ključe od novih sanduka,
da izvadim stambulsiku čatiju, 75
da ja rusu svoju stegnem glavu,
rusa me je zaboljela glava."
Dade majka od sanduka ključe.
Zlata ode u šikli odaju,
sve sanduke redom otvorila, 80
ona traži svilene gajtane.
A ne traži stambulske čatije.
Čim je našla svilene gajtane,
izvadi ih Zlatija djevojka.
Trkom sađe u zelenu bašču, 85
u zelenu bašču pod naranču,
objesi se o žutoj naranči,
objesi se, žalosna joj majka.
Petak bješe nitko ne viđaše,
al' ugleda mujezin s munare 90
pa zavika glasom sa munare,
koliko ga grlo podnosaše:
„Jazuk vama, baše Sarajlije!
Čije zlato visi u hasbašči,
u hasbašči o žutoj naranči." 95
Tude bješe Zaim Osman-beže,
pokraj njega Morić Mustaj-beže.
Odmah su se jadu dosjetili,
potekoše u zelenu bašču.
Kad dođoše u zelenu bašču, 100
oba bjehu pamet izgubila.
Oni lome grane od naranče,
a ne režu svilena gajtana.
Ali Zlata izdahnula bješe.
Pokupiše hodže i hadžije, 105
opremiše Osman-bega seku,
opremiše te je odnesoše,
odnesoše, dženazu klanjaše.
Dok klanjaše, u mezar metnuše,
s desne strane vodu navratili, 110
a s 'lijeve jabuku sadili,
više glave rumenu ružicu,
po srijedi param posipahu:
ko je gladan nek' jabuke jede,
ko je žedan nek' vodicu pije, 115
ko je mlađan neka se zakiti,
ko je dužan neka se oduži.
