Мило Јововић

Ено ти цв'јетак из земље клије,
Росом се кр'јепи и сунца зраком:
Кроз мало дана пупке развије,
Да се изложи вихору јаком.

Ено ти чего на св'јет се роди,
Мајка га гоји на своје крило;
Док мало 'зрасте чува га, води,
Да неби њему што по злу било.

Ено и цвијет ће красно цвати,
Охоло с' диже у свом поносу,
Но зар ће дуго на бусу стати?
Ено га, дозре, земљи се просу.

Ено и младић, гиздави поста,
Све му је равно, брда и поље!
Ал' оћел' тако потрајат' доста?
Нек' пита цв'јетак што с' просу доље.

Ено и цв'јетак већ листа нема,
Зима му свлачи наките свјеже:
Увијен стоји, к'о да се спрема,
Под косу смртну да једном леже.

Ено и старца једва се миче,
Ред му је крила распети души,
Тако наш живот цвијету сличе,
Рађа се, цвати, гине, осуши.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Мило Јововић, „Словански свет “, број 50., у Бечу, 27. децембра 1895., стр. 464.