Женидба с мора Хасан-аге



Женидба с мора Хасан-аге

Запросио с мора Хасан ага,
Удовицу Недер-беговицу:
"Ол' доћ' за ме, Недер-беговице?
"Узећу ти Ала нејакога,
"Ранићу те медом и шећером." 5
Превари се Недер-беговица,
Она узе с мора Хасан-агу.
Купи свате оде по кадуну,
И кад дошли свати у кадуне,
Лијепо их када дочекала, 10
Угостила пивом и јестивом,
Па се када поче азурават',
Натовари девет товар' блага,
И понесе Ала нејакога.
Ал' да видиш с мора Хасан-аге, 15
Он до каде коња догоњаше,
Па овако њојзи говораше:
"Остав' Ала, кићена кадуно!
"У мене је особљива мајка,
"Погубиће и мене и тебе." 20
Шути када, ништа не говори.
Кад су дошли к мору дебеломе,
Хасан-ага коња разиграва,
До кадуне коња догоњаше,
И овако њојзи говораше: 25
"Остав' Ала, кићена кадуно!
"У мене је особљива мајка,
"Погубиће и мене и тебе."
Она шути, ништа не говори.
Док су били у гору зелену, 30
Опет Хасан коња разиграва,
Исту ријеч кади проговара.
Када зове Усејина слугу:
"Усејине, моја вјерна слуго!
"Отвори ми попете сепете, 35
"Извади ми свилене гајтане
"И јошт ону свилену доламу."
Усејин је каду послушао.
Па извади гајтан и доламу,
Леже Ала на зелену траву, 40
И покри га зеленом доламом,
Од гајтана исплела чадора.
Кад успуна вихар пз планине,
Рећ' ће Але да га љуља мајка;
Кад успада са неба росица, 45
Мниће Але да му пјева мајка;
И одоше двору бијеломе.
Кад су прву ноћцу преноћили,
А свануло и грануло сунце,
Молила се Недер-беговпца, 50
Да је пушти, да у гору пође,
Да обиде Ала свога сина.
Молила га, и умолила се,
Па отиде, да обиде Ала,
Кад ли Ала звјерад растргнула, 55
Цичи када као змија љута,
Мртва паде, више не устаде.



Референце уреди

Извор уреди

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 570-572.