Женидба с мора Хасан-аге
Запросио с мора Хасан ага,
Удовицу Недер-беговицу:
"Ол' доћ' за ме, Недер-беговице?
"Узећу ти Ала нејакога,
"Ранићу те медом и шећером." 5
Превари се Недер-беговица,
Она узе с мора Хасан-агу.
Купи свате оде по кадуну,
И кад дошли свати у кадуне,
Лијепо их када дочекала, 10
Угостила пивом и јестивом,
Па се када поче азурават',
Натовари девет товар' блага,
И понесе Ала нејакога.
Ал' да видиш с мора Хасан-аге, 15
Он до каде коња догоњаше,
Па овако њојзи говораше:
"Остав' Ала, кићена кадуно!
"У мене је особљива мајка,
"Погубиће и мене и тебе." 20
Шути када, ништа не говори.
Кад су дошли к мору дебеломе,
Хасан-ага коња разиграва,
До кадуне коња догоњаше,
И овако њојзи говораше: 25
"Остав' Ала, кићена кадуно!
"У мене је особљива мајка,
"Погубиће и мене и тебе."
Она шути, ништа не говори.
Док су били у гору зелену, 30
Опет Хасан коња разиграва,
Исту ријеч кади проговара.
Када зове Усејина слугу:
"Усејине, моја вјерна слуго!
"Отвори ми попете сепете, 35
"Извади ми свилене гајтане
"И јошт ону свилену доламу."
Усејин је каду послушао.
Па извади гајтан и доламу,
Леже Ала на зелену траву, 40
И покри га зеленом доламом,
Од гајтана исплела чадора.
Кад успуна вихар пз планине,
Рећ' ће Але да га љуља мајка;
Кад успада са неба росица, 45
Мниће Але да му пјева мајка;
И одоше двору бијеломе.
Кад су прву ноћцу преноћили,
А свануло и грануло сунце,
Молила се Недер-беговпца, 50
Да је пушти, да у гору пође,
Да обиде Ала свога сина.
Молила га, и умолила се,
Па отиде, да обиде Ала,
Кад ли Ала звјерад растргнула, 55
Цичи када као змија љута,
Мртва паде, више не устаде.
