Женидба Орловића Павла
Лов ловпо Орловићу Павле
Око б'јела двора Иванова,
Он не иде, да лова улови,
Но да види Иванову сеју,
Је ли дивна, колико је фале. 5
Лов ловио три бијела дана,
Он не мога ни виђет' ђевојке.
Кад четврто јутро освануло,
Он угледа у зелену башчу,
Ђе ђевојрса посипа цвијеће, 10
Једном руком цвијеће залива,
Другом руком сузе утираше,
А старицу мајку спомињаше:
„Ах старице, моја мила мајко!
„Кому си ме јадна оставила? 15
„Брата мога нигда дома није:
„Него си ме оставила, мајко,
„Оставила худој невјестици,
„Да јој дворим и да јој робујем."
Јави јој се Орловићу Павле: 20
„Добро јутро, Иванова сејо!
„Даруј мене цв'јетак ђелсамина."
Мучи млада, ништа не говори,
Но сам Павле укиде цвијеће,
А она му проговара млада: 25
„Прођ' се, момче, мојега цвијећа,
„Ако види или чује Иво,
„Он ће познат' цвијет из бостана,
„Погубиће и мене и тебе."
Зато Павле хаје и не хаје, 30
Но с цвијетом оде у планину,
И сусрета Ива момче младо,
Иво пита Орловића Павла:
„О Богу ти, Орловићу Павле!
„Од куд цвијет из бостана мога?"
Павле њему све по реду каже, 35
И даде му прстен и јабуку:
„На, Иване, те поклони сеји,
„Доћ' ћу, Иво, сјутра по ђевојку."
Прими Иво, не рече ријечи,
Но отиде двору бијеломе. 40
Пред Иваном љуба излазила,
Те му прима коња и оружје.
Иван љубу за сестрицу пита:
„Ђе је мене моја мила сеја?"
Љуба Иву овако говори: 45
„Сестра се је твоја помамила,
„Јутрос ти је ц'јело јутро била
„У бостану с Орловићем Павлом,
„Грлили се и изљубили се,
„И дала му цвијет ђелсамина." 50
Удари је Иво уз образе,
Два јој с мјеста помакао зуба,
У иједу говорио љуби:
„Мучи, кујо, а не љуби моја!"
Па отиде сестри у одају. 55
Препаде се Иванова сеја,
Од одаје затворила врата,
Ал' јој Иво испред врата виче:
„Отвор' врата, моја мила сејо!"
Сеја брату отворила врата; 60
Кад јој виђе лице нагрђено,
Питао је, што је и како је,
А она је њему казивала:
„Нагрди ме моја снаха драга."
Тада Иван сеји говорио: 65
„Не бој ми се, мила моја сејо!
„Ево тебе прстен и јабука!
„Вјерио те Орловићу Павле,
„Ето њега сјутра са сватима,
„Но приправ' се и приготови се, 70
„Сејо моја, добром срећом било!
„До сада си била робињица,
„А од сад ћеш бити госпођица."
