Женидба Мусића Стевана
0001 Од како је свијет настануо
0002 Није цвијет љепши постануо,
0003 Што се каже у Будимском граду,
0004 У Будимског краља Матијаша
0005 Ај танана Будимка ђевојка,
0006 Кћери драга краља Матијаша.
0007 То се чудо по свијету чуло,
0008 То зачуо Мусићу Стеване
0009 У Леђару граду бијеломе,
0010 Како чуо, отимари ђога,
0011 А понесе за ашлука благо,
0012 Ђогу ти се на рамена баци,
0013 На глас пође будимскоме краљу,
0014 Здраво пође, до Будима дође.
0015 Кад Будиму на капију сиђе,
0016 Стевану се отворила врата,
0017 Прогна коња граду уз чаршију,
0018 Стеван дође под краљеве дворе,
0019 Ал’ га виђе краљу Матијашу,
0020 А на млађњ црклет учинио,
0021 Под Стеваном коња уватише,
0022 Примише му свијетло оружје,
0023 Добра коња у топле подруме,
0024 А оружје на нове арове,
0025 А Стевана на високу кулу.
0026 Матијаш га дочекао дивно,
0027 Мрке каве и бистре ракије
0028 А по томе сваке ђаконије,
0029 А највише вина из Видина.
0030 Пију вино, разговарају се,
0031 А кад били у највише пиво,
0032 Но што рече Мусићу Стеване :
0033 ”Чули мене, краљу Матијашу,
0034 ”Ти не питаш, ја ти не кажујем,
0035 ”Нијесам се јунак потежио
0036 ”Да испијам у Будиму вино,
0037 ”Но сам чуо али од другога,
0038 ”Ђе у тебе постала ђевојка,
0039 ”Људи кажу да је доста дивна,
0040 ”Па се јунак јесам потежио
0041 ”На глас тебе и твоје поштење,
0042 ”Оћеш ли ми дароват’ ђевојку,
0043 ”Да будемо главни пријатељи? ”
0044 А кад чуо краљу Матијашу,
0045 Он овако ријеч бесједио :
0046 ”Оћу богме, Мусићу Стеване,
0047 ”А ђе ћу је боље удомити,
0048 ”Него за те, катану царева. ”
0049 А кад чуо Мусићу Стеване,
0050 Он извади иљаду цекина,
0051 Прву ријеч даде за ђевојку,
0052 Па извади и другу иљаду,
0053 Те дарива свасти и пунице,
0054 А извади и трећу иљаду,
0055 Те дарива софру и синију,
0056 Ђе је био ладно вино пио;
0057 Тадер просу бурму и прстење,
0058 И уза ње од злата јабуку,
0059 На јабуку свадбу уговара :
0060 ”Ова свадба полу од године,
0061 ”Од садашњег дана Митровога,
0062 ”До прољетна дана Ђурђевога
0063 ”Док ја пођем, до Будима дођем,
0064 ”А планине окопне снијегом,
0065 ”Горица се приокити листом,
0066 ”Црна земља травом и цвијетом,
0067 ”А окупим свата пет стотина,
0068 ”Моји могу коњи путовати,
0069 ”Да не харче јечма и сијена,
0070 ”Доћи оће славан данак Ђурђев,
0071 ”Онда ћу ти по ђевојку доћи.”
0072 То рекоше, свадбу углавише.
0073 Отолен се Стеван подигао,
0074 Пунице га даром даровале,
0075 Друге су му свасти даровале,
0076 Треће дају тасте и шуреви,
0077 Пође Стеван у Леђара града,
0078 Здраво пође и свом дому дође.
0079 Ту му мајка шенлук учинила
0080 На Леђару стотину топова,
0081 Ђе је Стеван цуру испросио,
0082 Себи драгу, мајци измећара.
0083 Но Стевану лоша срећа била,
0084 У који је данак испросио,
0085 У они се тешко разболио
0086 Вас од огња и од срца жива,
0087 Он болује за седам година,
0088 Нит’ умире, нит’ му лакше бива,
0089 Док његово усануло т’јело,
0090 Све од муке и од огња жива.
0091 То зачуо краљу Матијашу,
0092 Ђе је Стеван мука допануо,
0093 Па отолен ситну књигу пише,
0094 Одасла је у Леђара града,
0095 А на руке Мусићу Стевану :
0096 ”Зете мио Мусићу Стеване,
0097 ”Знати мож’ли, није било давно,
0098 ”Кад у мене испроси ђевојку,
0099 ”Ево има седам годиница,
0100 ”Ни је водиш, ни је одустајеш.
0101 ”Мио зете Мусићу Стеване,
0102 ”А док ружа ћета на бејару,
0103 ”Свак је граби и мирише на њу ;
0104 ”Кад увене, нико и не аје.
0105 ”Застаје ми у двору ђевојка,
0106 ”Но је води, ал’ је одустаји,
0107 ”Остари ми на бијелу кулу.
0108 ”Од Бога је велика гријота,
0109 ”Од народа брука и срамота,
0110 ”Све о тебе и о твоју душу. ”
0111 Кад Мусићу така књига дође,
0112 Проучи је, па је заплакао,
0113 У болести књигу начинио,
0114 Одасла је краљу и ђевојци,
0115 Нек с’ удаје, са срећом јој било!
0116 ”Ја се нигда оженити нећу
0117 ”Прије земље и камена станца. ”
0118 Књига пође и у Будим дође,
0119 Кад краљ виђе што му Стево пише,
0120 Жао му га као сина свога.
0121 Краљ пуштио у свијет телара:
0122 Мусић Стеван пустио ђевојку.
0123 То се чудо на далеко чуло,
0124 То зачуо Задранин-Тодоре,
0125 Баш у Задру граду бијеломе,
0126 Како зачу, тимари дорина,
0127 А насуо џепове дуката,
0128 Дорату се на рамена баци,
0129 Оћера га сентом и свијетим,
0130 Док Будиму на капију дође,
0131 На граду се отворише врата,
0132 Тодор прође градом уз чаршију,
0133 Докле сиђепод краљеве дворе,
0134 Ал’ га виђе краљу Матијашу,
0135 Па млађијем црклет учинио,
0136 Те Тодору дора приватили,
0137 Добра коња у топле подруме,
0138 Њему доста јечма и сијена,
0139 А Тодора на бијелу кулу.
0140 Дадоше му каву и ракију,
0141 А по томе сваку ђаконију.
0142 Пију ладна вина из Видина,
0143 Кад су били у највише пиво,
0144 Те им винце уљезе у лице,
0145 Пјани били, па су бесједили,
0146 Но што рече Задранин Тодоре :
0147 ”Матијашу, из Будима главо,
0148 ”Ја сам чуо баш у Задру моме
0149 ”Да ти имаш лијепу ђевојку,
0150 ”Испрошена а сад остављена,
0151 ”Јунак јесам, па се потежио,
0152 ”И дората коња уморио.
0153 ”И сам себе чело ознојио,
0154 ”А на глас се тебе потежио,
0155 ”Хоћеш ли ми поклонит’ ђевојку,
0156 ”Да будемо главни пријатељи,
0157 ”Да питамо један за другога,
0158 ”Да идемо један у другога? ”
0159 Кад то чуо краљу Матијашу,
0160 Даде му је, ријеч не учини.
0161 Тодор баци иљаду дуката,
0162 Прву ријеч, испроси ђевојку ;
0163 А извади и другу иљаду,
0164 Те дарива свасти и пунице ;
0165 А извади и трећу иљаду,
0166 Те дарива тасте и шуреве ;
0167 Они њега, што је за којега :
0168 Таст му даје суру бедевију
0169 Оракћену и опусаћену,
0170 Двије шуре, два копља од злата,
0171 А пуница под мрчаном ђорду,
0172 Вјереница златне бокчалуке.
0173 Тодор просу сребрно прстење,
0174 И уза ње од злата јабуку,
0175 На јабуку свадбу уговара :
0176 ”Ова свадба два мјесеца дана.
0177 ”Докле Задру дођем бијеломе,
0178 ”И покупим свата три стотине
0179 ”И Будиму по ђевојку дођем,
0180 ”Оће проћи два мјесеца дана. ”
0181 То рекоше, на ноге скочише,
0182 Дората му коња изведоше,
0183 Тодор му се на рамена баци,
0184 Оћера га путем пријекијем.
0185 Куд год иђе, у Задар се сиде,
0186 И на кулу шенлук учинио,
0187 Ђе у краља испроси ђевојку,
0188 И на прешу покупи сватове,
0189 Побратиме, пуно пет стотина,
0190 Будиму се диже по ђевојку ;
0191 Петнаест је дана оставио,
0192 Док Будиму граду долазио.
0193 Ту га краљу дочекао дивно,
0194 И љепши им конак учинио,
0195 По двојицу и по четворицу,
0196 По петину и по деветину,
0197 Да је њима љепше на конаку.
0198 Ту ноћили и било им дивно,
0199 Кад у јутру бијел дан свануо,
0200 Уранио чауш од сватова,
0201 Танко викну, добулама рикну,
0202 Ударише зиле и борије,
0203 И велике влашке даворије:
0204 ”Азур алај, кита и сватови,
0205 ”Да ранимо, да не примрчемо,
0206 ”Да раније конак уватимо,
0207 ”Далеко је Задру бијеломе,
0208 ”Туђи људи, не знамо им ћуди,
0209 ”Ко је коњик, притежи колане,
0210 ”Ви пјешаци, на ноге опанке,
0211 ”Ђевер-башо, изводи ђевојку. ”
0212 Кад чауша свати разумјеше,
0213 Сви на ноге лагане усташе,
0214 Барјактари развише барјаке,
0215 Ђевер-баша изведе ђевојку,
0216 Изађоше два краљева сина,
0217 Изведоше ата четвртака,
0218 Нити јата ни прије ковата,
0219 Нањ узјаше сеју јединицу ;
0220 И изађе краљу и краљица
0221 Изнијеше сватовске дарове :
0222 На коњике дају бокчалуке,
0223 На пјешаке срмајли јаглуке,
0224 Барјактару на барјак јабуку,
0225 А Тодору коња и ђевојку,
0226 Па отолен дома полазише.
0227 Но кад били пољем Будимскијем,
0228 Ал’ да видиш Будимке ђевојке,
0229 Догна коња господару своме,
0230 Па овако њему бесједила :
0231 ”Господару, Задранин-Тодоре,
0232 ”Ако свате обрнути нећеш
0233 ”Кроз Леђара града бијелога,
0234 ”Дојавићу (да ја виђу?) мога заручника,
0235 ”Од Леђара Мусића Стевана,
0236 ”Да ми аман даде опроштење,
0237 ”Ја ти тамо ни макнути нећу. ”
0238 ”Ту су Божју вјеру уватили,
0239 И отоле свате окренуо,
0240 А кад био кроз града Леђара,
0241 Ту ђевојка свате уставила,
0242 И ђевере руком отурила,
0243 Ево ти је Стевановој кули.
0244 А кад дође под бијелу кулу,
0245 Под њом нађе Стеванову мајку,
0246 Рони сузе низ бијело лице.
0247 Ђевојка јој божју помоћ дава,
0248 Она јој је здрављем приватила :
0249 ”Да си здраво, лијепа ђевојко! ”
0250 Пошто чује лијепа ђевојка :
0251 ”Стара бако, Стеванова мајко,
0252 ”Што ти сузе рониш низ образе? ”
0253 Она јој је право каживала :
0254 ”Тодор води Будимку ђевојку,
0255 ”Заручницу мог Стевана сина,
0256 ”Не била му од Бога суђена! ”
0257 Па за руку увати ђевојку,
0258 Уведе је свом Стевану сину.
0259 Она љуби свога господара,
0260 А Стеван је очим’ погледао,
0261 И овако бесједи ђевојка :
0262 ”Господару, Мусићу Стеване,
0263 ”На ти јаглук од бијеле свиле,
0264 ”На њему је тридесет узала,
0265 ”У њему је тридесет љекова,
0266 ”Обишла сам тридесет градова,
0267 ”Седам баци у воду Бистрицу,
0268 ”Те се с њима купај и умивај ;
0269 ”Седам баци у своју постељу,
0270 ”Те их рани и на њима спавај ;
0271 ”Седам баци огањ ватри живој,
0272 ”Те се кади и на ње окади! ”
0273 Узе Стеван тридесет љекова,
0274 Како узе, у пут преболио,
0275 И од земље на ноге скочио,
0276 Па пошета Задранин-Тодору,
0277 И овако њему бесједио :
0278 ”Чу ли мене, Задранин-Тодоре,
0279 ”Ево тебе сестра моја драга,
0280 ”Те је води Задру бијеломе,
0281 ”Ја ти не дам Будимку ђевојку,
0282 ”Но ако ћеш да је дијелимо
0283 ”Јал’ на пушке, јал’ на оштре сабље.”
0284 Тодор не шће кавге ни инада,
0285 Но му даде Будимку ђевојку,
0286 А узе му Анђелију младу,
0287 И бидоше главни пријатељи.
